„Из мог угла“ – УНИЦЕФ поручује младима да отворено говоре о свом менталном здрављу

Млади не говоре отворено о проблемима који их муче. С једне стране, имају потребу да се уклопе у окружење у којем није популарно бити отворен о стварима које их тиште, док им с друге стране то ствара осећај усамљености. Оно чега нису свесни јесте то да су ови проблеми заједнички и да о томе могу да говоре, потраже савет и помоћ стручњака.

Како наводи Станислава Вучковић из програма за младе Уницефа у Србији, истраживања која су рађена на тему социо-економског утицаја пандемије коронавируса на живот породице у Србији говоре да око 17 одсто одраслих наводи да им се ментално стање погоршало у односу на стање пре пандемије.
„Знамо да младима треба подршка одраслих да би били боље, али то што су искусили старији испитаници обухваћени истраживањем се у највећој мери одразило на адолесценте између 13 до 17 година који су имали неке потешкоће са концентрацијом и проблеме са раздражљивошћу, као и на децу од седам до 12 година. Преко 40 одсто њих наводи да им је пандемија тешко пала", додаје Вучковићева.
Зато је Уницеф покренуо кампању „Из мог угла" зато што како научни кругови истичу, највећи број поремећаја менталног здравља дешава управо у периоду ране адолесценције. У овом узрасту се дешавају бројне транзиције - промене на биолошком нивоу, већи захтеви у односу на школу, постигнућа, први пут се улази у романтичне везе, постоји изразита тежња адолесцената да буду прихваћени од стране вршњака и све то није лако.
„Када се ти фактори да кажемо ризика повежу са још неким који долазе из окружења, са великим стресорима, попут осећања угрожености за своје здравље и осећање ближњих, подршка је још потребнија", напомиње Станисла Вучковић.
Ова тема је међу младима изузетно актуелна, напомиње Маја Трајковић из Уницефове саветодавне групе за програм менталног здравља.
„Сви причамо о тој теми, међутим нисмо ни свесни колико је озбиљна, а никада нисмо имали потребу да се обратимо професионалцима. Заправо сам разочарана јер колико год да имамо вољу да о томе причамо, никада се нисмо осетили довољно сигурно да радимо на томе и да се обратимо професионалцу и доста је табу причати са родитељима или са неком особом која је старија око нашег менталног стања тренутног. Што доказује да нисмо превазишли то ма колико је актуелно причати о томе", напомиње Маја.
Виде се трендови и на Тик-Току, Инстаграму и разним друштвеним мрежама где људи лако изјављују да желе да се убију или да су анксиозни и депресивни, други ће одговорити да се исто тако осећају, али се нико неће обратити стручњаку за помоћ.
Подаци Уницефових истраживања показују да се 36 одсто младих, по сопственим изјавама, прво за помоћ обраћа својим најближима у кругу породице, али је очигледно потребно да подршка буде још већа.
Саветодавна подршка у оквиру Уницефовог програма даје савршену прилику младима да причају о проблемима који их тиште и да их охрабри да могу да се обрате некоме.
„Јер и ми смо саслушани у оквиру групе и од старијих који нас воде. Осећамо се доста прихваћено ту и нема потребе да имамо било какву стигму или страх око тога да ли ћемо да будемо прихваћени или не, јер то јесте нормално. И треба да се размишља да не бити о‘кеј је о‘кеј", напомиње Маја Трајковић.
Кампања „Из мог угла" изгледа тако што се тема отвара и позивају се млади да се обрате својој породици, пријатељима, психолозима и педагозима у школама, лекарима и да не крију да имају тешкоће у области менталног здравља.
„Позивамо све да могу да се јаве и Уницефу и нашој омладинској групи. Ускоро ће моћи и да виде и сајт svejeok на коме ће бити пуно информација у вези са свакодневним животним проблемима, зато што верујемо да уколико млади повећају своју, да кажемо, здравствену писменост, ако повећају знање о томе како се осећају, моћи ће боље да препознају када је време да се обрате за помоћ, посебно што знамо да велики број не зна да препозна знаке када треба да се реагује", закључује Станислава Вучковић.