Да ли ће отпорност бактерија на антибиотике изазвати нову пандемију

Отпорност на антибиотике је форма отпорности на лекове при којој неке (све чешће, већина) потпопулације микроорганизама, обично бактеријских врста, имају способност преживљавања када су изложени једном или групи антибиотика. Патогени који су отпорни на вишеструке антибиотике се сматрају мултирезистентним или, колоквијално, „супербактеријама“. Отпорност на лекове се развија код микроба, а не људи.

Алармантна предвиђања

Још пре неколико година Силвио Брузаферо са италијанског Института за здравље, упозорио је јавност да је отпорност на антибиотике настала због врло брзог ширења супербактерија, те да је то ванредна и ургентна ситуација са којом ће се свет све чешће суочавати.

Супербактерије се шире и преживљавају захваљујући природној селекцији до које је дошло због претеране употребе антибиотика, врло често и на своју руку од стране пацијената. О овој „тихој пандемији“ лекари причају већ годинама као и Светска здравствена организација која стално упозорава да је отпорност на антибиотике реална претња јавном здрављу у свим деловима света.

Извештаји које даје агенција за праћење антимикробне резистенције (Review on Antimicrobial Resistance) не дају нимало ружичаста предвиђања до 2050. године: број преминулих у свету због бактеријских инфекција ће достићи 10 милиона годишње и на тај начин ће превазићи смртност од тумора (8,2 милиона), дијабетеса (1,5 милиона) или саобраћајних несрећа (1,2 милиона), а трошкови лечења ће бити већи од 100 трилиона долара.

Пандемија ковидом је ставила у други план многе друге здравствене проблеме, али не и отпорност на антибиотике. Управо је ковид 19, због више чинилаца, а највише због пренатрпаних болница, узроковао повећање циркулације резистентних клица. На последњем Конгресу италијанских Удружења за инфективне и тропске болести (Симит) та тема је била једна од најважнијих.

„Током пандемије смо приметили да се увећао број мултирезистентних бактерија, пре свега код пацијената на интензивној нези“, нагласио је професор Пјерлуиђи Виале, директор поликлинике „Санта Орсола“ из Болоње и Председник 19 конгреса Симита. „Крајем новембра 2020. године изашли су подаци за 2019, тако да још увек немамо податке за ситуацију током пандемије ковида. У Европи се сваке године бележи око 700.000 случајева инфекције мултирезистентним бактеријама са 33.000 смртних исхода, а од тога око 11.000 у Италији“, додаје професор.

Како долази до појаве отпорности на антибиотике

Глобализација доводи до прогресивног ширења резистентнности у целом свету, што је проблем чија опасност се препознаје и у политичким круговима на међународном нивоу.

Како се шире супербактерије:

– У здравственим установама отпорне бактерије могу се пренети контактом између самих пацијената, између пацијената и посетилаца, преко медицинских сестара или чак са контаминираних површина и медицинских уређаја (током интервенције).

– Отпорне бактерије које се појаве након антибиотске терапије могу се пренети са човека на животињу или обрнуто.

– Бактерије, такође, могу заразити сирово месо током клања и изазвати тровање храном. Такође, могу контаминирати млечне производе, јаја, рибу и морске плодове, као и воће и поврће.

– Туризам и увоз хране најбржи су начин ширења резистентних сојева бактерија преко државних граница.

– Отпорне бактерије долазе до река, језера и подземних водотокова, чак и ако их постројења за пречишћавање елиминишу и до 99 одсто.

– Чак и коришћење стајског ђубрива може довести до ширења бактерија које се множе на биљкама, продиру у водотокове или до река и језера.

Оружја у борби против отпорности на антибиотуке

Овај проблем је све присутнији и убрзано се шири јер је све више бактерија које су отпорне на антибиотике а изазивају опасне инфекције. Те мултирезистентне бактерије могу нормално да се размножавају и у присуству класичних антибиотика. Неке су, чак, и у стању да буду отпорне на све познате антибиотике.

Зато стручњаци кажу да је неопходно користити антибиотике на коректан начин и штитити се од инфекција, пре свега редовном хигијеном руку. Пацијенти у болницама су носиоци мултирезистентних бактерија и њихов стални контакт са лекарима и здравственим радницима може представљати начин ширења клица па је прање руку прва баријера у ширењу мултирезистентних бактерија које су у стању да узрокују инфекције нарочито код осетљивих пацијената.

Осим тога, упозоравају стручњаци, што се више антибиотика користи, бактерије стичу све већу резистентност тако да је из тог разлога потребно да их користимо када за тим заиста имамо потребе, а не у случајевима свих врста инфекције. Наиме, тема претераног коришћења антибиотика постаје актуелна сваке године када почне сезона грипа, што је виђено и ове године са ковидом 19, који је вирусна инфекција за чије лечење нису потребни антибиотици од самог почетка.

Антибиотици морају да се користе у тачно одређено време и у тачним дозама.

Отпорност бактерија на антибиотике биће највећи узрок смртности

Немогућност борбе против бактерија, по речима стручњака, постаће један од главних узрока смртности, јер напредак у сфери научних истраживања у проналажењу нових антибиотика неће бити задовољавајући. Наиме фармацеутске компаније нису довољно подстакнуте да финансирају истраживања о антибиотицима јер се они користе у кратком временском периоду тако да не доносе зараду, као на пример лекови за хроничне болести.

Са друге стране, стварање антибиотика који ће успешно елиминисати мултирезистентне бактерије није лако с обзиром на то да се најчешће ради о пацијентима који имају више обољења па их је тешко уврстити у клиничка испитивања лекова.

Поред тога, свако од нас би требало да користи антибиотике са великом пажњом. Годинама већ се користе изразито често, али треба имати у виду да сваки антибиотик не утиче само на један патоген, већ на читав организам пацијента. 

„Потребно је да сви они који преписују антибиотике преузму већу одговорност, да пацијенти престану да их узимају на своју руку, те да грађанима буде доступно више информација на ову тему“, нагласио је професор Виале.

Борба читавог света

Последњих година се овај феномен антимикробне резистентности изузетно раширио тако да је била неопходна специфична процена утицаја на јавно здравље: према патогену, антибиотику и географском подручју.

Континуирана употреба антибиотика повећава селективни притисак, фаворизујући настанак, умножавање и ширење резистентних сојева. Затим, појава патогена отпорних на више антибиотика истовремено (мултирезистентност) додатно смањује могућност ефикасног лечења.

Антимикробна резистентност је данас један од главних јавноздравствених проблема у свету са важним импликацијама, како са клиничке тачке гледишта (повећани морбидитет, смртност, трајање болести, могућност развоја компликација, могућност епидемија), тако и у смислу економских последица, јер су потребни додатни трошкови за употребу скупљих лекова и процедура, за продужење боравка у болници или настанка инвалдитета.

Прошле године је Европски савет министара здравља земаља чланица једногласно истакао важност заједничке акције, приступа названог „Једно здравље“ (One health), односно суочавања са проблемом са свих аспеката.

Брузаферо напомиње да резистенција на антибиотике није само проблем са којим се суочавају људи и не може се решити само смањивањем употребу антибиотика у хуманој медицини већ и у ветерини, у узгајалиштима стоке, пољопривреди и животној средини. Наиме коришћење антибиотика има велики утицај на укупан екосистем.

Током последњих деценија, међународне организације, укључујући Светску здравствену организацију, Европску унију и Европски центар за превенцију и контролу болести, израдили су препоруке и предложили координиране стратегије и акције усмерене на сузбијање ове појаве, наглашавајући антимикробну резистентност као приоритет у здравственом сектору.

СЗО је усвојила Глобални акциони план за борбу против антимикробне резистенције постављањем пет стратешких циљева усмерених на:

• Подизање нивоа свести путем информисања и образовања намењеног здравственом особљу и општој популацији;

• Јачање контроле употребе антибиотика;

• Побољшање превенције и контроле инфекција;

• Оптимизовање употребе антимикробних средстава на пољу здравља људи и животиња;

• подршка истраживању и иновацијама.

СЗО је покренула и пројекат Система глобалног праћења антимикробне резистенције (Global Antimicrobial Resistance Surveillance Sistem) за подршку Глобалном акционом плану за јачање доступних доказа о антимикробној резистенцији на глобалном нивоу. Од децембра 2018. године 71 држава је регистрована за учешће у овом Систему.