Читај ми!

Последице „украденог“ сата и како га вратити – раније на спавање и дуге шетње

Прилагођавање на промену рачунања времена, посебно летњу када нам је „украден“ један сат, обично траје око недељу дана, али код неких људи и дуже. Последице ремећења унутрашњег биолошког часовника су бројне, а проф. др Драган Хрнчић за РТС објашњава шта треба урадити да би постепено прилагођавали тело.

Проф. др Драган Хрнчић са Медицинског факултета у Београду каже да промена времена и тај један сат мање сна, колико се чинио као мала промена нашег дневног ритма, заправо има велики ефекат на организам.

Време устајања је пре свега регулисано послом који људи обављају.

„Тај неки друштвени сат је нешто што нас приморава да устајемо у одређено време. Управо ова померања времена диктирана су тим друштвеним сатом, који врло често није у сагласности са оним што зовемо сунчани сат, а понајмање са нашим унутрашњим часовником, односно ендогеним биоритмом“, објашњава Хрнчић.

Функционисање организма и сви физиолошки процеси одвијају се по унутрашњем часовнику и тај ритам је под утицајем светлости која долази од сунца.

Сунчева светлост навија тај наш унутрашњи часовник, истиче професор.

Прелазак на летњи режим рачунања времена представља додатни стрес за организам и бројне здравствене организације и друштва се слажу да би прелазак на летње рачунање времена требало обуставити.

„Тај један сат мањка доводи до значајних негативних здравствених ефеката и морамо да балансирамо између тих штетних ефеката и могућих користи које та промена рачунања времена доноси“, каже Хрнчић.

Према његовим речима, треба узети у обзир да су се околности у којима је уведено летње рачунање времена знатно промениле.

Негативне последице

Пракса људи, пословне и дневне навике нису исте као што су биле 20-их година прошлог века када се почело са праксом померања часовника.

„Примера ради, студије су показале да током првог понедељка после померања казаљки сат унапред се дешава већи број саобраћајних незгода. То је баш због тога што се у тим данима јавља блага несаница током ноћи и поспаност и умор током дана“, наводи професор.

Негативни ефекти померања часовника се такође виде и код повећане појаве депресије - око 11 одсто повећање.

„Даљи ефекти су уочени и код кардиоваскуларних и цереброваскуларних обољења. Инциденца миокарда у првој седмици након летњег рачунања времена је много већа него у остатку године“, истиче Хрнчић.

Ремећење биолошког часовника такође утиче и на имуни систем и лучење хормона, па се тако у првој недељи бележи повећано лучење кортизола – „хормона стреса“.

Постепено прилагођавање, што више шетњи на сунцу

Преласком на летње рачунање времена заправо се одузима један сат од вечери, који се додаје на дан. Тај један сат би требало надокнадити телу.

Најбоље би било постепено се прилагођавати.

„То се може урадити тако што неколико дана пре преласка на друго време полако мењамо своју дневну рутину и одласке на спавање“, каже професор Медицинског факултета.

Правилно одлажење на спавање које се постепено прилагођава летњем рачунању времена, дуготрајне шетње по сунцу, излагање светлости и правилна физичка активност су рецепт – све то ће прилагодити организам на промену рачунања времена.

Дужина и квалитет сна

Одраслом здравом човеку потребно је од 6 до 9 сати сна, у зависности од хронотипа сваког појединца. У сваком случају, најмање 6 часова би требало провести спавајући, а оптимално 7 до 8.

Осим дужине сна, веома је важно имати и квалитетан сан, у погледу његове дубине и архитектуре.

„Наша истраживања су показала да нарушен квалитет и фрагментирано 'исцепкано' спавање, има негативне последице на дневно функционисање и оставља трајне последице на здравље“, истиче Хрнчић.

Спавање је регулисано са два процеса – процесима Ц и С.

„Један је циркадневни ритам, а други је акумулација умора који имамо током дана. За правилно спавање најважније је успоставити хигијену спавања у смислу правилног одлажења. Требало би усталити организам на одређено време одласка у кревет и успављивања, као и време буђења“, објашњава професор.

Напомиње и да би пред спавање требало избегавати кафу, енергетске напитке, тешку храну и интензивну физичку активност. Такође, пред спавање би требало избегавати изложеност вештачком „плавом светлу" мобилних телефона и других уређаја.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво