Канцер и ковид – када да се вакцинишу, и како да се заштите оболели од рака

Говорећи о онколошким пацијентима, др Ана Јовићевић, епидемиолог из Института за онкологију и радиологију Србије, рекла је да дијагноза малигних болести за већину оболелих представља кризну животну ситуацију, не само за оболелог већ и за његову породицу, са којом они треба да се изборе на неки начин. 

„Сада се томе придружила и ова глобална криза која је комплетно изменила наш начин живота", рекла је др Јовићевић и додала да је приоритет за онколошке пацијенте да се што пре постави дијагноза и почне са лечењем.

Ипак, сада се, како каже, појавио страх од ковида и заражавања приликом одласка у здравствене установе.

Епидемија није донела ништа добро ни онколошким пацијентима ни здравственим радницима, али, како каже др Михаило Стјепановић, заменик директора Клинике за пулмологију, КЦС, чешће су рађени радиографски прегледи, те је једном броју пацијената раније постављена дијагноза карцинома плућа.

„На тај начин, дали смо им шансу за хируршки третман, и потпуно излечење, што је, да каже, нека светла тачка", рекао је др Стјепановић.

Др Јовићевић је додала да је на понашање и лечење онколошких пацијената утицала и измена начина рада здравствених установа, јер су неке услед пандемије, прешле у „ковид систем".

Указала је и на утицај организационих и финансијских проблема пацијената око путовања, долазака...

„Ми смо недавно увели да је приликом пријема у стационар неопходно да пацијент донесе ПСР тест. Захвални смо Институту Батут и Градском заводу за јавно здравље, који излазе у сусрет и нашим пацијентима обезбеђују тестирање. За прегледе и дијагностику ти тестови нису потребни", објаснила је др Јовићевић.

И др Стјепановић каже да је антигенски тест не старији од 48 сати, потребан када се долази на Клинику за пулмологију, која је два пута до сада била у „ковид систему".

„Морам да напоменем да је наша дневна болница за збрињавање онколошких пацијената и тада радила, дневна болница за збрињавање оболелих од рака плућа је непрестано примала болеснике, тако да ниједан болесник није био ускраћен за онколошку терапију", додао је др Стјепановић.

Као онколошка установа, Институт за онкологију и радиологију је непрекидно радио, није био ковид-установа нити је имао прекиде у раду.

„Трудили смо се да обезбедимо све типове дијагностике, лечења и подршке пацијентима, што смо и успевали. Радили смо пуним капацитетима, што није било ни мало лако јер смо се уз то трудили да заштитимо и пацијенте и здравствене раднике од ковид инфекције, што у постојећим условима, у згради која је стара готово 80 година, у болесничким собама које имају некад и до 12 кревета, није нимало једноставно", испричала је др Јовићевић.

Нема статистике о евентуалном повећаном броју онколошких пацијената 

Др Стјепановић каже да нема истраживања о томе да ли је у последње време повећан број онколошких пацијената.

„Само видим да је велики прилив пацијената, такође, велики је прилив и постковид пацијената, што додатно компликује ствари. У сваком случају, ниједна пацијент није враћен, и сви су код нас амбулантно збринути и прегледани", каже др Стјепановић. Др Стјепановић наводи и да су током таласа пандемије, на клинику примали пацијенте са средње тешком и тешком пнеумонијом.

„У овом другом таласу, било је дана када смо имали све пацијенте који су били на кисеонику или на неком другом виду неинванзивне или инвазивне механичке вентилације. Збрињавали смо, не само плућне онколошке болеснике него и пацијенте који су се лечили од других онколошких болести и сви су примани. Они спадају у ризичну групу пацијената, али смо имали пацијенте које смо добро третирали и успешно излечили", изјавио је др Стјепановић.

Канцер и вакцинација

Говорећи о онколошким пацијентима и вакцини против ковида, др Јовићевић каже да је пожељно да се они вакцинишу, било којом вакцином. 

„Поједине категорије пацијената су нарочито угрожене ковидом, то су рецимо болесници са неким типовима, хематолошким малигнитетима, тумором плућа и тако даље, као и болесници на активној терапији, којима је терапија у току. Најбоље је, ако могу, да се вакцинишу пре почетка терапије, а ако не могу, значи током хемиотерапије, радиотерапије, имунолошке, или биолошке, постоје само неки типови интензивне хемиотерапије, или неки типови терапије када су усмерене на Б ћелије, када треба сачекати и консултовати се. Када се ради о хируршкој интервенцији, треба направити паузу седам дана, пре или после хируршке интервенције, само да не би дошло до преклапања симптома, значи поствакциналних или неких везаних за операцију", објаснила је др Јовићевић.

Саветовалишта на услузи  

У Клиници за пулмологију отворено је Национално саветовалиште за оболеле од карцинома плућа. Уторком и четвртком од 14 до 17 часова јављају се доктори и медицинске сестре који ће дати потребне информације.

Др Стјепановић је упутио поруку онколошким пацијентима: „Свим пацијентима, као што сам се и ја вакцинисао, саветујем да се обавезно вакцинишу, да се придржавају епидемиолошких мера, значи – ношење заштитне опреме, и држање дистанце."

И докторка Јовићевић је подсетила да дуги низ година и на Институту за онкологију и радиологију Србије функционише Саветовалиште. Ново је да је у последње време покренута и телефонска линија за психолошко саветовање.

„Оно што би била препорука, уз све мере које морамо поштовати, јесте да ипак сада већ епидемија дуго траје, а трајаће не знамо још колико, мислимо и на ону другу превентиву – на начин живота, који смо драматично изменили, физичку активност, на срећу долази пролеће, начин исхране, избегавати алкохол, дуван и све факторе ризика и размишљати о симптомима, не само симптомима ковида, него и неким другим, и отићи код лекара, не избегавати лекара, сетити се свих оних превентивних прегледа које смо раније упражњавали, јер неке ствари не могу да чекају", саветује Јовићевићева.