Читај ми!

Како су срчани болесници пребродили годину дана пандемије коронавируса

Кардиоваскуларне болести су најчешћи здравствени проблем, али и важан фактор ризика за ковид 19. Годину дана је прошло од проглашења пандемије, а професор др Арсен Ристић гостујући у Јутарњем програму објашњава шта смо током овог периода сазнали када је лечење срчаних болесника у питању.

Професор Арсен Ристић је начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије и члан најужег руководства Борда Европске асоцијације за срчану инсуфицијенцију. Напомиње да смо тренутно суочени са ситуацијом да имамо све теже болеснике, да имамо пацијенте који су додатно угрожени због тога што су имали неку од компликација ковида 19, али и да смо као последицу имали и неадекватно лечење основних кардиолошких болести, што збох страха пацијената од потенцијалне заразе, што због преоптерећености здравственог система.

„Зато смо ми континуирано апеловали, и то је уродило плодом, да се кардиоваскуларни болесници што пре вакцинишу и то увек пишемо на амбулантим извештајима нашим болесницима. Добар део нас је послушао. Што су болесници старији, што имају више придружених болести, ако имају шећерну болест, ако имају дугогодишњи лоше регулисан притисак, ако су пре тога имали срчани или мождани удар, то су свакако људи који спадају у први приоритет што се тиче вакцинације“, наглашава професор.

Вакцину смеју да приме сви кардиоваскуларни болесници, чак и трансплантоване особе које су на имуносупесивној терапији.

Упала срчаног мишића најчешћа последица ковид инфекције

Искуства из света су показала да се код 20 одсто пацијената који су били заражени коронавирусом, након тога или током саме инфекције, јавља упала срчаног мишића. Како наводи професор Ристић, наша искуства се подударају са овим бројевима, чак их и превазилазе у значајном проценту.

У међувремену су публикована и истраживања обављена у Америци и западној Европи која показују да се ово јавља код оних особа које већ имају оштећен кардиоваскуларни систем.

„Они који имају повишен маркер срчане функције – тропонин, по резултатима истраживања Мејо клинике и у 60 одсто случајева развијају упалу срчаног мишића. Срећом, већина њих се опорави до пуног здравља, али део развије срчану слабост и зато је важно препознати ове болеснике јер постоји адекватна терапија“, додаје гост Јутарњег програма.

Ковид 19 ће погоршати стање било које кардиоваскуларне болести

Ковид 19 је системска болест која почиње са респираторном инфекцијом која доводи до упале дисајних путева, а често се компликује упалом плућа. Када је размена гасова у плућима лоша, када је низак проценат кисеоника у плућима, какво год срчано обољење да неко има, какав год ризик за кардиоваскуларну болест, та ће се болест погоршати, објашњава кардиолог.

„Зато док се размена гасова у плићима не поправи, док се упала плућа не санира, треба избегавати све физичке напоре и сва додатна оптерећења која могу да изазову срчани удар, који је такође чешћи код особа са ковидом 19“, додаје доктор Ристић.

Смањен проценат плућних емболија 

У ковиду 19, такође, постоји системски ризик за настанак крвних угрушака који када се дислоцирају у крвне судове плућа која су под упалом, и када се на тај начин изгуби део циркулације у плућима, десна половина срца трпи нагло оптерећење и то је нешто што се врло рано уочило у лечењу болесника са ковидом, а може врло ефикасно да се превенира јер постоје врло моћни лекови који спречавају појаву згрушавања крви и срећом, како наводи професор, сада су плућне емболије као компликације испод осам процената у глобалном искуству.

број коментара 0 Пошаљи коментар