Како су вакцине и инсулин заувек променили човечанство

Без тако великих медицинских достигнућа, свет би изгледао много горе. И поред тога, суочавамо се са епидемијама, као и ратовима и кризама због којих долази до несташица лекова.

Примера ради, инсулин је донео преокрет у борби против дијабетеса. Док није направљен први препарат, који није био инсулин већ екстракт панкреаса, оболели су се лечили гладовањем, односно не уношењем шећера кроз храну.

„Крајње визуелно се то може дочарати. Први пацијент којем је дат тај екстракт, било је дете које је пре давања, због терапије гладовања, изгледало као кост и кожа. Ефекат је био такав да се неколико недеља након почетка терапије дете потпуно опоравило. Мајка је држало једно симпатично, буцкасто дете које је улазило у нормалан живот“, објашњава Небојша Лалић, ендокринолог и декан Медицинског факултета.

Према његовим речима, инсулин је један од лекова који је потпуно променио слику човечанства.

Нова ера вакцина

Такав статус уживају и вакцине, које су због свог ефекта једно од највећих достигнућа модерне медицине.

„Да нема вакцина, људи би данас умирали од великих богиња, деца би обољевала од дечје парализе. Мале богиње и велики број других болести би погађале човечанство. Свет би без вакцине изгледао потпуно другачије“, каже епидемиолог са Медицинског факултета Љиљана Денић.

Развој вакцина је дуг процес, али Денићева истиче три кључна момента. Први је када је Едвард Џенер вакцинисао осмогодишњег дечака крављим богињама, због чега је он касније постао имун на велике богиње.

Други важан тренутак био је када је Луј Пастер успео да ослаби изазиваче болести, што је био први корак ка прављењу „живих вакцина". Још један важан тренутак био је развој вакцине за хепатитис Б, која је прва рекомбинантна вакцина добијена генетским инжењерингом, једном савременом технологијом којом се у вакцину не уноси читав, већ само један део вируса.

„Мислим да смо сада сведоци једне нове ере, новог начина прављења вакцина, а то је ова са информационом РНК, каква је 'Фајзерова' вакцина“, наводи Љиљана Денић.

Инсулин је само корак у борби против монструма дијабетеса

Из панкреасног екстракта издвојен је инсулин. Када су отклоњене акутне компликације, односно то да дијабетес односи животе на почетку болести, почело је бурно усавршавање инсулина које траје и данас.

У међувремену је откривено да инсулин није само препарат који треба дати и да се ту посао завршава.

„Наш задатак је да успоставимо баланс у организму, који је дозирано убацује у крв онолико инсулина колико је потребно да би се шећер нормализовао. Ту смо схватили да треба комбиновати различите препарате инсулина, што је довело до квалитетнијег и дужег живота пацијената и спречавања компликација“, додаје декан Медицинског факултета.

Дијабетес је, према његовим речима, један монструм који носи са собом још низ других проблема.

Опаке болести које су сада ружна прошлост

Прва болест која је искорењена биле су велике богиње 1980. године, што значи да у природи више не постоји проузроковач нити оболели.

Човечанство је сада на корак од искорењивања полимијелитиса, односно дечје парализе.

Одређене болести, попу малих богиња, могу се држати под контролом ако постоји добар обухват популације вакцинацијом.

„Вакцине су предуслов да се болести елиминишу или сасвим искорене“, истиче епидемиолог Љиљана Денић.

Вакцина против ковида-19, шта су препоруке

Иако не постоје индикације да им штети, препорука Светске здравствене организације јесте да труднице за сада не треба да приме вакцину против ковида-19.

Стручни комитета који је формирало Министарство здравља је припремио листу болести које приоритизују оболеле од њих да приме вакцину. У њих спадају људи са кардиоваскуларним болестима, дијабетесом, плућним болестима, малигним туморима...

Те болести, према њеним речима, нису препрека за примање вакцине, већ напротив, људи оболели од њих спадају у групу коју треба што пре вакцинисати.

Такође, оболели од аутоимуних болести би такође требало да без страха приме вакцину.

„Много је већи атак на аутоимуни систем права инфекција ковидом-19, тако да нема препреке за вакцинацијом тих људи“, истиче Љиљана Денић.