Читај ми!

Витамини и минерали - из којих извора и како их најбоље искористити

Ових дана више времена проводимо у затвореним просторијама, у којима се вируси брже и лакше шире. Тако ће бити целе зиме. Када је реч о имунитету, стручњаци указују на важност балансиране исхране, и примену исправних количина витамина и минерала.

„Од вируса се можемо штитити пре свега личном хигијеном, и одржавањем основних епидемиолошких постулата који су владали и пре ове пандемије. Владају данас, владаће и убудуће. Можемо са правилном и уравнотеженом исхраном да на тај начин одржавамо и балансирамо наш имунитет", рекла је др Верослава Станковић, специјалиста исхране.

Проф. др Јанко Самарџић, фармаколог са Медицинског факултета у Београду истиче да, не да можемо, него морамо да се штитимо од вируса.

„У ситуацији када немамо циљани лек против ове пандемије и када чекамо на ефикасну и безбедну вакцину, у овом тренутку је прави момената да радимо на превенцији, у ствари на јачању нашег имунског система. Тако да је то под морањем, а не опциона ствар", рекао је др Самарџић у Клиници Наздравље.

Коментаришући изреку да „здравље на уста улази", докторка Станковић каже да су нам у исхрани најпре неопходни протеини.

„Висококвалитетни протеини се налазе у беланцету јајета, месу и махунаркама. Постоје и други извори али нису тако квалитетни. Ту су и воће и поврће које садржи микронутријенте који спадају у заштитне нутријенте, тако да уносом тих намирница можемо да доведемо до баланса нашег имунитета" рекла је др Станковић у Клиници Наздравље.

Додала је да имунитет може да ослаби претерано масна храна и месне прерађевине, јер могу узроковати гојазност, која доводи до реакција у организму и уништвања имунитета.

Говорећи о начину исхране, др Станковић објашњава да кувањем, односно термичком обрадом, минералне материје прелазе у бујон и да их тако можемо унети. Витамин Ц, се разграђује на 60 степени, али је, наводи, конзумирање куваних јела важно јер на пример витамин Д, прелази у бујон и лако се апсорбује.

Када је реч о витамину Ц, др Самарџић каже да се он деценијама користи у превенцији вирусних инфекција али и у терапији. Разлика је, како наводи, у дозама које су веће у терапији, превентивно се обично узима до 500 мг овог витамина. Сматра да су поподневни сати повољни за узимање витамина, који се, у лечењу болести, могу давати и ињекцијама.

„Цитрусно воће, јабука, црвена и зелена паприка су богати витамином Ц. Важно је узимати их сирове. Ту је и купус, нарочито кисели купус", саветује др Станковић.

Каже да је препорука да се узима паприка као салата уз оброке, уз једну јабуку и поморанџе дневно.

И свињетина има предности 

О витамину Д се све више говори у последње време, због дефицита код великог дела популације. Оптимална дневна количина тог витамина дневно у превентиви је од 1.000 до 2.000 интернационалних јединица. Више дозе се примењују у сфери лечења.

„Витамином Д су богате рибе северних мора, јаја, млеко и млечни производи, а и свињетина садржи количину витамина Д која је веома значајна, тако да би требало, осим посних меса, некада укључити и свињетину", објаснила је др Станковић.

Са витаминима се може и претерати па др Самарџић објашњава да се у том случају јављају симптоми као што су мучнина, повраћање, главобоља и малаксалост.

И цинк има важну улогу у јачању имунитета.

„Цинком су богате намирнице које садрже протеине и налази се у месу, плодовима мора, коштуњавом воћу и у мањим количинама у махунаркама", рекла је др Станковић.

„Цинк може да помогне у превенцији, ми знамо да се цинк везује за омотач вируса, то је показано у ранијим студијама, да цинк може да допринесе и спречавању развоја вируса инфлуенце, тако да је цинк укључен и у протоколе, када је у питању његова профилактичка примена. Онда када се већ развије клиничка слика, ту је врло тешко нешто учинити, али док не дође до саме инфекције, у смислу стварања заштитне баријере, сигурно да цинк има своју улогу, наравно у препорученој дози до 15 мг дневно", изјавио је др Самарџић.

Лабораторијске анализе као добар показатељ 

Многи витамине и минерале купују у апотеци и самостално одређују дозе и време узимања. Ипак, најбоље је прво утврдити стање лабораторијским анализама, да се не би догодило предозирање.

Поред минерала и витамина, од помоћи могу бити и такозвани природни антибиотици. Др Станковић посебно издваја мед, бели лук, куркуму, чај од оригана и жалфије.

„Уколико је вирусна инфекција изузетно снажна она доводи до пада имунитета и појаве бактеријаске суперинфекције. Искључиво на основу процене лекара се уводи антибиотик. Само бих поменуо да никако не треба заборавити прву линију антибиотика а то су пеницилински антибиотици минималне токсичности, које некада заборавимо а подсетио бих да они овде имају своје право место", каже др Самарџић, који опомиње да се антибиотици никада не узимају без консултација са лекарима.