Какви здравствени проблеми током лета муче жене, а какви мушкарце

Имамо времена за дружење са пријатељима, кафу, фризера, спорт или омиљену серију. Немамо времена за преглед или не можемо да чекамо.Свако о нас у овом тренутку може да смисли бројне изговоре за неодлазак на преглед, а такав један преглед може да нам сачува здравље.

Шта мучи жене, а шта мушкарце овога лета, осим страха и борбе са коронавирусом, говоре гости Иване Божовић, професор др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Клиничког центра Србије и примаријус др Дејана Милојевић, гинеколог и субспецијалиста перинатологије.

Лето је и уролошка проблематика је увек у овим месецима посвећена бубрежним нападима, бубрежним коликама и уринарним инфекцијама. Топло је време, бржа је колонизација бактерија, а сви су много опуштенији. То што жене чешће пате од уринарних инфекција, како наводи професор Џамић, последица је анатомских разлика између репродуктивног и гениталног апарата жена и мушкараца.

„Мушка мокраћна цев је знатно дужа и због тога је бактеријама потребно много више времена да из спољне средине мигрирају у виталне структуре уро-гениталног апарата да би дале манифестацију као уринарне инфекције“, објашњава професор.

Жене никако не би смеле да игноришу симптоме уринарне инфекције, наглашава докторка Дејана Милојевић. Иначе, оне су после респираторних инфекција на другом месту, што се тиче учесталости патологије код жена и свака жена је бар једном у животу имала, било препознату или не, уринарну инфекцију.

„Чак и код младих жена и девојчица које нису сексуално активне, јављају се уринарне инфекције, а оно што их посебно карактерише је то да се понављају, са истим или различитим узрочником“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Симптоми уринарне инфекције могу бити благи у форми отежаног мокрење, пецкања, болова, нелагодности, до врло озбиљних клиничких симптома. Важно је нагласити да уринарна инфекција може бити и асимптоматска и да буде потпуно случајно откривена, посебно код имунодефицјентних пацијената, пацијената који су оперисани или имају хронична обољења.

„Важно је напоменути да жене, било труднице или не, уколико им се у року од шест месеци понавља симптоматска уринарна инфекција, два или више пута, неопходно је давати профилаксу. Уринарне инфекције, посебно код трудница, уколико су непрепознате и нелечене могу довести до превремених порођаја“, наглашава др Дејана Милојевић.

Стерилитет и репродуктивно здравље

Професор Џамић наводи да према расположивим подацима у Србији готово сваки тећи пар који жели да се оствари као родитељ има проблем са стерилитетом, било мушким или женским.

„Код мушкараца на глобалном нивоу је дошло до смањења броја сперматозоида, да је чак и СЗО у једном тренутку смањила референтне вредности за нормални број сперматозоида у ејакулату, баш због тога што старе референтне вредности не могу да задовоље људи који живе у овом времену“, истиче професор Џамић.

Са друге стране, сексуално преносиве болести и рано ступање у сексуалне односе довели су до тога да је дошло до значајног повећања превремених побачаја код младих мајки, као и до поремећаја на нивоу морфологије сперматозоида који су све чешће дефектни.

„Рађање детета није пројекат, већ љубав. Оног тренутка када пар осети да није у могућности да оствари своју жељу, тада треба да потражи помоћ. То може бити и после шест месеци заједничког живота или после више година. Познато је да 40 одсто узрочника стерилитета отпада на женски стерилитет, 40 одсто на мушки, али 10 одсто су непознати узрочници, а 10 одсто заједнички“, наглашава др Милојевић.

Професор Џамић додаје да је СЗО у својим препорукама навела да је шест месеци доња граница. Уколико један пар после шест месеци редовних регуларних сексуарних односа не оствари трудноћу, апсолутно би требало да се обрати за лекарску помоћ.

„Код мушкараца је почетна анализа израда спермограма и бактериолошка анализа на хламидије, микоплазме, уреаплазме и стандардне, конвенционалне бактериолошке узрочнике кроз спермокултуру и бактериолошки брис. Наравно и хормонска испитивања присуства мушких и женских хормона“, наводи професор Џамић.

Природа је пак, била мало мање наклоњена женама, тако да код њих ови проблеми захтевају комплекснију анализу, сматра др Милојевић.

„Жене морају да ураде хормонски статус, брисеве. Разна испитивања, што инвазивна, што неинвазивна. Испитивање проходности репродуктивног тракта, што лапаро, што хистероскопије. Скрининге на вирусе...“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Менопауза и андропауза

Менопауза је природан феномен, али треба радити на побољшању квалитета живота с обзиром на повећање дужине живота. Жене у менопаузи губе унутрашњи баланс хормона који су имале до тада, а разлике су врло индивидуалне. Менопауза није болест, то је стање, наглашава др Дејана Милојевић.

Мушкарци после 50. године пролазе кроз андропаузу, период сличан као и код жена, а основно је да воде рачуна о општем стању здравља о стању простате која је на првом месту по учесталости симптоматологије код мушкараца. То је један од разлога зашто је неопходно ићи на редовне прегледе, напомиње професор др Зоран Џамић на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 0 Пошаљи коментар