Шта треба да радите да вам коронавирус не оштети мозак

Живот нам је постао неизвестан, немогуће је планирати, у глави нам је кошмар различитих информација везаних за пандемију. Ево неколико корисних савета како да сачувате ментално здравље током пандемије.

Ако Светска здравствена организација каже да је ово Ковид маратон, то значи да као маратонци морамо да трчимо трку у којој треба да покажемо стрпљење, имамо мање циљеве и будемо истрајни, рекла је Милица Вукелић, доцент на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, која је на сусрету „Питајте експерта" у организацији Српске асоцијације менаџера говорила о томе како да сачувамо ментално здравље у „новој реалности", која је уследила као последица епидемије корона вируса. 

 

Појачана хигијена, појачане емоције, бриге и стрес, посао који, ипак, није као у редовним околностима, егзистенцијалне тегобе, забринутост око запослених и одржавања бизниса, стварност су која је месецима измењена. 

Пандемија корона вируса увела је читав свет у нову реалност, која је вишеструко стресна, не само у здравственом, већ је пуна изазова на свим пољима. 

Оптерећење је све веће на наше ментално здравље, па се као једна од најважнијих ствари у овом моменту намеће како да се очувамо у стању пролонгираног стреса. 

Отпорност на стрес

Велики задатак у овом тренутку је је развој отпорности (резилијентности) за излажење на крај са стресом. Не знамо колико ће ово трајати, не можемо да искористимо ресурсе одмах, трчимо на дуге стазе. 

Отпорност на стрес најбоље развијамо кроз проблемске ситуације, учимо најбоље кад се нађемо у тим ситуацијама, тад је учење најпродуктивније и за цео живот. 

Учимо да будемо задовољни малим стварима. Живели смо у извесности у односу на ову ситуацију. Не можемо да планирамо сигурност, већ случајност, да урачунамо стрес као свакодневни догађај. 

Толеранција на грешке

Велико питање за бизнис је колико прихватамо грешке. Морамо да развијемо толеранцију на грешке и систем награђивања прилагодимо ономе што имамо. 

Планирајте само случајности

Покушај прављења плана је покушај контроле ситуације, сматра Вукелић која истиче да је тренутно на снази животни и каријерни шок за све и у овом тренутку је готово немогуће направити план.

„Сада треба да планирамо случајности, то је термин који постоји у психологији и подразумева да планирамо да је будућност неизвесна, да треба да планирамо случајности и да рачунамо на стрес као на свакодневни догађај. Предстоје нам разне кризе, криза талената, увођење технологија је за многе стрес, а ми сами морамо да развијемо толеранцију на грешке".

Информиште се, али контролисано

Инфодемија је одговорна за значајну дозу анксиозности. То су показала истраживања. Треба да будемо информисани, али не да само то радимо по цео дан. 

Инфодемија је реч која је важна и кључна - показало се у студијама у Кини да је изазивала велику анксиозност, посебно код тинејџера - којима је тешко пало „затварање". 

„Проблем је кад се то ради по цео дан, морамо покушати да пронађено део дана кад гледамо ТВ и читамо новине и део дана кад нећемо то радити. У психолошком смислу увек треба да размишљамо шта је оно што можемо, а шта не можемо да контролишемо и у послу и у приватном животу. Морамо да научимо да живимо са ризиком, а питање ја како можемо да помогнемо себи сваки дан."

„СЗО каже да треба да будемо свесни шта можемо да контролишемо, а шта не. Треба да се окренемо ономе шта можемо да контролишемо, да перемо руке, носимо маске, да водимо рачуна о хигијени, а не да се нервирамо што не знамо када ће бити крај пандемије. То је питање коме треба да будемо посвећени и да помогнемо себи сваког дана". 

Бити лидер у тешким временима

То подразумева храброст, саосећајност, аутентичност и емоционалну зрелост, не значи само имати бенефиције, већ и велику одговорност.

Препоруке за одржавање добробити

Фондације за ментално здравље Новог Зеланда издвојила је интересантне препоруке које су важне за одржавање добробити у овој ситуацији. 

То су помагање, односно давање које је у овим околностима благотвор, затим повезивање јер социјално ми треба да будемо повезани, али да држимо физичку дистанцу. 

Такође, за очување добробити они препоручују одржавање активности у свакодневном животу као и учење, искористити ову ситуацију да нешто научите за себе.

Како да запослени избегне нову врсту хроничног стреса

Стање емоционалне исцрпљености проузрокује пад продуктивности и где људи постају нељубазни је заправо стање „сагорелости". 

То је кад се човек осећа као издуван балон, кад захтеви превазилазе ресурсе. 

Постоје приступи у психологији рада који кажу да не можемо да избегнемо стрес, не постоји лакши начин у обављању неких занимања, као нпр. што су лекари. Али, можемо да видимо како да ускладимо однос између захтева и ресурса и да направимо добар баланс.

Ми смо нација која последња тражи психолошку и психотерапијску помоћ

Људи се слабо опредељују за њу јер је то услуга која није широко доступна свима због економске и материјалне ситуације, али је важно да треба да потраже помоћ кад осете да не могу да се боре сами са проблемима. То није срамота, то је бенефит и може донети само добро. 

Направите кутак за себе, не радите по целој кући

За рад од куће Милица Вукелић сматра да је значајан бенефит за запослене и то треба увек подвући. Али да би продуктивност била већа морате јасно да направите свој home office.

„Сад кад затворим ова врата значи да ме нема, то је оно што сви ваши укућани треба да знају.

Продуктивност је већа када имате кутак за посао у свом дому. Оно што морамо истаћи је и да су жене дефинитивно поднеле већи терет пандемије, према њима треба бити толерантнији".

Савет компанијама како да поступају са запосленима у наредном периоду

Кључно је урадити добро истраживање стања у компанији, направити интервенцију која ће бити креирана у складу са резултатима. Битно је разрадити информисање и укључивање запослених у процесе доношења одлука. 

Шта је мотив када је пред нама неизвесност?

Морамо да прихватимо да не може све бити оптимално, да не можемо бити иновативни, креативни у условима повећаног стреса. Потребно је да се одрекнемо неких великих циљева, да бисмо одржали „главу изнад воде". То је, сматра Милица Вукелић, реално у датим околностима.