Када ће бити спремна вакцина против коронавируса

Тестирање вакцина против коронавируса САРС-КоВ-2 на људима почеће у априлу, али чак и ако се све буде кретало у жељеном правцу, постоје бројне препреке пре него што глобална имунизација буде могућа.

Чак и најефикасније (и највише драконске) мере за спречавање ширења коронавируса само су га успориле, пише британски Гардијан.

У моменту када је Светска здравствена организација прогласила пандемију, сви погледи упрти су у стручњаке који раде не развоју вакцине, јер једино она може да спречи да се људи разболе од респираторне болести Ковид-19.

Око 35 компанија и научних института ушло је у трку с временом, од којих бар четири имају вакцине-кандидате које тестирају на животињама.

Прва таква вакцина настала је у бостонској биотехнолошкој компанији „Модерна”, где тестирање на људима најављују за април.

Овако брзом развоју нико се није надао. То су, највећим делом, омогућили кинески стручњаци који су радили на секвенционирању генетског материјала вируса SARS-CoV-2 који изазива респираторно обољење Ковид-19.

Кина је поделила своја сазнања још почетком јануара, омогућивши на тај начин истраживачима широм света да узгајају вирус и проучавају механизме његовог продора у ћелије људи.

Иако нико није могао да предвиди да ће следећа заразна болест која ће претити човечанству бити коронавирус (грип важи за потенцијалну пандемијску претњу), стручњаци који раде на развоју вакцина убрзали су процес развоја вакцине против коронавируса тако што су раније радили на разним патогенским прототипима.

„Брзина којом напредујемо у прављењу вакцина-кандидата ослања се у највећој мери на напоре које смо уложили да бисмо разумели како да развијемо вакцине за друге коронавирусе", истакао је Ричард Хачет, челник непрофитне организације из Осла „Цепи“ (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations), која ради на финансирању и координацији развоја вакцине против Ковида-19.

„Стари“ коронавируси олакшавају развој вакцине против новог  

Коронавируси су у скорој прошлости изазвали две епидемије - од 2002. до 2004. године то је био САРС у Кини и 2012. године МЕРС у Саудијској Арабији.

У оба случаја, рад је почео на вакцинама које су касније, када је опасност прошла, одложене на полице.

Компанија са седиштем у Мериленду „Новавакс“ сада је прилагодила те вакцине вирусу SARS-CoV-2 и челници фирме истичу да ће неколико верзија потенцијалне вакцине имати спремне за почетак тестирања на људима током пролећа.

С друге стране, „Модерна“ је свој фокус усмерила на рад на вакцини за МЕРС.

Нови коронавирус SARS-CoV-2 има између 80 и 90 одсто генетског материјала као и САРС, зато се тако и зове. Оба вируса имају РНА унутар сферне протеинске капсуле прекривене шиљцима, којима се закаче за рецепторе на површини ћелија плућа код човека, након чега се, захваљујући том рецептору убрзо нађу у ћелији.

Када се нађу унутар ћелије, вирус преузима контролу над њеним механизмом за размножавање и почиње да се копира. На крају, ћелија плућа страда у том процесу, а вирус прелази на следећу.

Све вакцине раде на сличном принципу: људском имуном систему дају патоген, комплетан или само његов део, и то у малој количини како би га подстакли да произведе антитела. Антитела касније могу бити мобилисана брзо уколико се организам нађе на удару вируса у свом природном облику. 

Преко поправљања вакцина-кандидата до коначне верзије   

Имунизација се, уобичајено, постиже коришћењем живог, али ослабљеног вируса или делом или целим вирусом који је топлотно или хемијски деактивиран. Те методе имају недостатке. Живи вирус може да настави да се развија у телу домаћина, те, на пример, повратити своју вирулентност и примаоца учинити болесним.

С друге стране, веће дозе или имунизација из више делова у којима се користи неактиван вирус морају достићи неопходан ниво заштите. 

Неки од пројеката за заштиту од Ковида-19 ослањају се на ове тестиране приступе, док други користе новије технологије.

Због свих процедура, тестирања, покушаја и погрешака некада треба и читава деценија, па чак и дуже, да се дође до вакцине.

„Као многи који се баве вакцинама, и ја мислим да вакцина неће бити готова пре истека 18 месеци“, каже Анилис Вајлдер-Смит са Лондонске школе за хигијену и тропске медикаменте. И то је екстремно брзо.

У међувремену могу се јавити додатни проблем. Када буде одобрена, вакцина ће бити потребна у огромним количинама, а многе од организација које раде на развоју немају такве производне капацитете. 

Вакцина, када је будемо имали, имаће много живота, нарочито уколико вирус буде постао ендемски (ограничен на област), буде се враћао као грип сваке године или, пак имао сезонска жаришта по свету.

До тада, најбоље решење је да болест држимо даље од себе. Дакле, перите руке.