Повишен ниво шећера у крви токсично делује на срчани мишић

Када је шећер у крви нерегулисан и изнад горње границе, током времена оштећују се артерије. Оболели од дијабетеса типа два имају двоструко већи ризик од инфаркта, шлога и срчане слабости.

У свету има око тридесет милиона особа које се лече због срчане слабости, у Србији са срчаном слабошћу живи око 200.000 особа. Срчана слабост је синдром који се манифестује немогућношћу срца да адекватно или довољно пумпа крв или да прими довољну количину крви. То је најчешће последица проблема са крвним судовима који хране срце, што је најчешћа болест човечанства, коронарне болести. Ту дијабетес и те како убрзава основни узрок коронарне болести, односно атеросклерозу, објашњава гост Јутарњег програма, професор др Арсен Ристић, кардиолог Кличничког центра Србије.

„Међутим, срчана слабост је врло често и последица дисфункције самог срчаног мишића, где шећер посебним механизмима такође делује директно токсично на срчани мишић. Постоји нешто што се зове дијабетична кардиопатија, а то је лезија која наступа пре него што стигне да се развије коронарна болест. Да бисте развили болест крвних судова срца која се манифестује срчаном слабошћу, потребне су године, некад и деценије, али токсични ефекат лоше регулисаног шећера, нажалост, претходи овом ефекту и онда се болесници лако замарају, не могу да толеришу већи физички напор, јављају се по живот опасне аритмије и прогресивно су све мање функционално кадри да могу да имају довољан квалитет живота“, наглашава професор Ристић.

У Србији су болести срца и крвних судова убица број један, а дијабетес има више од 700.000 људи. Последњих година кардиолози су све више свесни везе дијабетеса и коронарних болести, а посебно дијабетеса и срчане слабости, додаје професор.

На Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије урађена је анализа која је установила да од међу новопримљеним болесницима који долазе због срчане слабости и до 20 одсто њих има дијабетес а да то не зна. Када се у обзир узме и предијабетес, онда тај проценат расте и до 40 одсто. То је изузетно важно због начина лечења ових пацијената, јер је дијабетес сам за себе довољно велики фактор ризика да се у старту мора мислити на превентиву.

Лекови који могу да успоре кључне манифестације које су штетне по срце, а пре свега атеросклерозу и саму срчану слабост су одавно доступни, чак и у Србији и захваљујући њима се може на време интервенисати. Постоје нове европске препоруке у лечењу пацијената са дијабетесом које су другачије од претходних. Чвршће су се повезали кардиолози и ендокринолози, али сама терапија зависи од симптома сваког пацијента понаособ.

„У кардиоваскуларној медицини већ годинама постоје смернице за лечење најважнијих обољења и то је веома добар алгоритам лекарима који лече ове болеснике. Који терапијски приступ, које групе лекова су у ком моменту неопходне. Уколико имате повољан ефекат комбинације која вам истовремено решава кључне манифестације срчане слабости, а с друге стране поправља глико-регулацију, то смањује ризике које дијабетес и други фактори ризика по кардиоваскуларне болести. Онда нема разлога ту терапију мењати, већ се трудити да тих лекова буде што мање и увек се трудимо да терапија буде што једноставнија, али да постигнемо терапијске циљеве“, истиче професор.

Србија не заостаје у погледу савремених лекова. Клиничари су стекли већ довољно искуства и научили шта ти лекови могу, шта не могу и како их дати, које су предности, који су ризици и огромна је разлика када се упореде садашњи и претходни период, сада су много боље могућности које су на располагању лекарима, наглашава гост Јутарњег програма.

број коментара 0 Пошаљи коментар