Осам деценија од смрти Николе Тесле – господара муња, генија који је осветлио свет

Своје прве патенте пријавио је 1877. године. Многа су његова открића приписивана другима, али неке забуне су временом исправљене и свет је сазнао да је чаробни визионар Никола Тесла био отац радио-технике, радара, праотац робота, отац бежичног преноса енергије и бежичне телеграфије.

Рођен је 10. јула 1856. године у селу Смиљану у Лици. Болешљив у детињству, успео је да убеди родитеље да га упишу у Техничку школу у Грацу. Оставши без стипендије, после очеве смрти одлази у Праг да заврши студије, али почиње да ради у телеграфској компанији у Будимпешти.

И управо ту добија генијалну идеју о обртном магнетном пољу, цртајући по песку. Затим одлази у Париз, да ради у компанији Томаса Едисона, па у Стразбур где је конструисао прототип индукционог мотора.

Европа која не схвата његове изуме постаје му „тесна“, па Тесла одлази у Америку како би усавршио Едисонове машине.

У то време, сви уређаји су радили на једносмерну струју, па је Тесла почео је да изучава вишефазну наизменичну струју. Поверење му је поклонио Џорџ Вестингхаус који је откупио четрдесетак Теслиних патената и у Америци успоставио нови систем преноса струје.

Тесла је радио у лабораторији на Петој авенији у Њујорку. Није тајна да је читао класике попут Бајрона, Пушкина, Гетеа, Дантеа и често их казивао. Био је естета. Говорио је „да је ожењен науком“.

Остварење дечачког сна

Тесла је одувек маштао да обузда снагу Нијагариних водопада. Струја је тада била спроведена до града Бафала, а електрична енергија користила се за осветљење и индустријске машине.

Нажалост, изгорела му је лабораторија 1895. године, а пожар је однео много пројеката на којима је Тесла радио. Варнице вештачких муња на којима је радио научник досезале су и до десет километара.

Изузетан у свему, Тесла је био у стању да ради по 21 сат сваког дана, а дешавало се да ради и 82 сата, без тренутка предаха. Био је стваралац нових принципа, један од визионара наше цивилизације, чудесан човек који није желео да има времена ни за шта друго осим за науку.

Иако није дипломирао, стекао је докторате на многим светским универзитетима и проглашен за члана неколико најславнијих академија наука.

Господар муња, песник електрицитета, геније који је осветлио свет, аутор 40.000 докумената од великог научног значаја, творац преко 700 патената, добио је Едисонову медаљу за откриће вишефазног система наизменичне струје, а почаствован је признањем да јединица за јачину магнетног поља (густину магнетног флукса) буде названа његовим именом.

Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника и електротехника уопште.

Без његових изума савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед. 

Последње године живота провео је у хотелу „Њујоркер”, сâм и болестан. Тесла је новоизграђени хотел изабрао зато што је био близу његове лабораторије на углу 40. улице и Шесте авеније. Данас та локација носи име Угао Николе Тесле.

Умро је у „Њујоркеру” у 87. години, 7. јануара 1943. Сахрањен је у цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Умро је сиромашан, али као великан науке.

Урна са пепелом пренета је у Теслин музеј у Београду 1957. године.