Сахрањен Марко Живић

Говор је одржао Драган Бјелогрлић, видно потресен, а Живић је испраћен уз песму Јелени умиру сами, групе „Последња игра лептира“.

Опело је одржано у 14 часова испред цркве на Новом гробљу, а по завршетку је колона кренула ка глумчевој вечној кући.

Међу окупљенима су били председник Народне скупштине Ивица Дачић, глумци Сергеј Трифуновић, Срђан Тимаров, Радош Бајић, Гордан Кичић и многи други.

Марко Живић је преминуо 14. октобра у Београду од последица заражавања коронавирусом.

Пре сахране, комеморација поводом смрти глумца Марка Живића (1972-2021) одржана је у његовом матичном Београдском драмском позоришту (БДП), у присуству чланова породице, бројних колега, новинара и поштовалаца.

На Великој сцени БДП-а „Оливера и Раде Марковић", након приказивања бројних одломака Живићевих улога на телевизији у у позоришту, први се обратио глумац Милош Биковић који је рекао да ће глумца памтити по осмеху и шарму које је носио „са собом као штит, како заштитни знак".

Биковић је у част преминулог колеге изговорио дирљиви акростих: „Ти си знао мрак се може најурити клоновским носем црвеним, а права се аждаја може убити мачем дрвеним. Речју, шалом, причом репликом, па и митом, као оружјем може се земља бранити реквизитом..."

Видно потресен глумац Слободан Бода Нинковић је рекао да је за њега Живић био као „маслачак, нежан, крхак, гиздав...", а стојећи на даскама БДП-а присетио се представе Анђели чувари коју су радили заједно.

„Последња сцена где он шаље Андрију и Ању у спас, а себе жртвује, потпуно говори о томе да ту није било много глуме. То је био Маркић. Марко није био овакав договор. Требало је ускоро ти мене да испратиш у пензију, а ја сад тебе овако пратим....Нека ти је лака земља, Марко", поручио је Нинковић.

„Очи које се нису промениле од рођења"

Колега Андрија Кузмановић истакао је да је Живић био „велика беба, очи које се нису променуле, вероватно од како је изашао из породилишта", а да је као глумац волео да своје улоге посвети колегама који су нас напустили, „а сада је отишао код тих људи".

„Нисам имао никада дилему да ли је мој прави пријатељ или није, али мислим да сам се много пута ненамерно огрешио о њега. И мислим да су га многи оставили по страни. Схватио сам, од када га нема, шта је био мени, свима нама, целом граду... Хвала ти на свему, праштај, љуби брат", рекао је Кузмановић. 

У свом обраћању, глумац Иван Томић је рекао да је Живић „био игра", што је „пресудни квалитет за глумца, професију којој се до краја давао".

„Неке ствари радимо последњи пут да и не знамо. Како написати да више никад нећемо одиграти Енглезе? Да ћу очекивати како ћеш вечерас извести свој монолог? Даћеш све од себе то знам, зато што си професионалац и биће другачије од прошли пут, зато што си глумац", рекао је Томић.

„Ђуза своје класе" 

Осмех, шарм, посвећеност, лудачка радна енергија, безрезервно давање, беспоштедни осмех, непресушни дух, „Ђуза наше класе", најдуховитији наш друг, осмех који лечи, изрази су којима је Живића описала колегиница са класе, потресена глумица Милица Зарић.

Пријатељ, директор Крушевачког позоришта Бранислав Недић рекао је да се последњих година Живић све чешће враћао у родни Крушевац, и да је неправда што се више неће „шетати својом Багдалом, причати о позоришту, смејати са пријатељима и колегама".

„Неправда је Маре што више нећеш бити са свима нама. Верујем да ће неправда бити исправљена на другој страни, где те чекају многе колеге и родитељи", рекао је Недић.

Директор БДП-а Југ Радивојевић рекао је да не памти „овакву тишину у БДП-у, и да то „најбоље говори шта мислимо и осећамо према нашем Марку".

Радивојевић је открио да му је Живић неколико дана након што је примљен у болницу јавио „да ће бити добро", пославши поруку: „Кажи Белом (Драгану Бјелогрлићу) да ћу се вратити да одиграм Лет изнад кукавичјег гнезда. Добри моји љубим вас".

Радивојевић је рекао да је у глумчев ковчег положен костим из представе Лет изнад кукавчијег гнезда, коју је последњи пут одиграо у августу на Брионима „у великом стилу, пред хиљаду људи, овацијама посебно поздрављен он".

„Његова последња премијера Зелена чоја Монтенегра стицајем околности одиграна је у манастиру Српске православне цркве изнад Будве. Нема случајности. Не знамо, не можемо разумети зашто се неке неправде дешавају. Можда ћемо их једног дана разумети", рекао је Радивојевић.

Према његовим рецима, смрт Живића је „огроман губитак за БДП", јер је отишао првак позоришта и његово „најпрепознатљивије лице".