Читај ми!

Светозар Цветковић: Позориште је као брак - никад вам није исто

Светозар Цветковић је отворио 66. Стеријино позорје у Новом Саду, посебним говором у коме је поменуо бројне колеге које „светле у мраку за који се ирационално живи“. О послу којим се бави каже да је нешто што „уме врло да мучи“, а позориште упоређује са – браком који је увек другачији.

„И ко све није ту, у једином светлом мраку за који се рађамо и нестајемо, за који тако ирационално живимо, и коме траг свој остављамо. Тај траг је позориште, тај траг је Позорје, које траје... Е, у то верујем, верујте ми и ви...", рекао је у беседи Цветковић поводом отварања Позорја.

На питање о томе колико и како воли свој посао, Цветковић је дао занимљив одговор.

„То вас мучи, то вам не да да спавате, то вас буди рано ујутру, држи вам неки бол... Не можете ви то да волите! Са тим се мучите. Свако ко се бави позориштем и нечим што је сценска уметност, било да је он редитељ, писац, глумац - он носи у себи једну достатну муку", објаснио је глумац.

Додаје да је то „мука која тера да се иде даље", и да има глумаца, писаца и редитеља који у једном тренутку од посла одустану јер „то више не могу да поднесу".

„Писац на пример, не може да поднесе своје ликове о којима пише, који су ужасни људи, и који га нападају. То су трауме. Има и глумаца који више не могу да изађу на сцену", тврди Цветковић и каже да се „тако нешто њему још није десило".

Цветковић је раније изјављивао да услед пандемије - позориште више никада неће бити исто. Сада је то објаснио, упоредивши позориште с институцијом брака.

„То вам је као што брак никад није исти. Оно што је било јуче, није данас, и неће бити оно што је сутра. Позориште се мења кроз све ово што смо прошли. Ми смо, с једне стране били доведени у нешто што нисмо чекивали, а с једне стране смо повлашћени што смо доживели једну глобалну катаклизму. То није било само овде код нас. Доживели смо бомбардовање, па је то било ту код нас, тад је неко могао да оде негде, склањали смо родитеље, склањали смо децу... Али овде - немате где да се склоните", каже Цветковић и објашњава да је управо глобални карактер епидемијских дешавања утицао на позориште.

У Атељеу 212 је ранијих година била пракса да се отвори кров што је добра могућност за вреле летње дане и епидемијске услове.

„На заласку смо сезоне, имамо још једну премијеру, то ће бити лепо да људи виде, можда се отвори и кров, можда ту буде и неки хепенинг...", додао је Цветковић, који је активан и у сфери ТВ серија. Гледаћемо га на РТС-у с јесени у Бележници професора Мишковића. Завршено је и снимање друге сезоне серије Радио Милева.

У Србији се током претходне две године снимило онолико серија колико их је настало од 2000. до 2018. године. Неки глумци се плаше „трошења лица".

„Треба имати меру, да не улазите из једног у друго и треће пошто-пото. Онда, не да се потроши лице, него јеноставно вас има превише, и више не могу да вас перципирају, тако да треба знати како то водити", сматра Светозар Цветковић.

петак, 20. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи