Пеца Поповић: Ђорђе Балашевић, то је наш Боб Дилан

Легендарни кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је у 68. години током лечења од ковида 19 у Клиничком центру Војводине. Када помисли на Ђорђа Балашевића, Петар Пеца Поповић каже да су у првом плану емотивност, даровитост коју је носио у себи и успео да сачува толико година, што уопште није лако.

Ђорђа Балашевића је упознао 1977. године. „Дошао је са једном касетом и дао ми је овлашћење да се та песма објави. Објављена је, а звала се У раздељак те љубим“, прича гост Београдске хронике.

Неколико месеци касније, 1978. године на фестивалу у Опатији Балашевић је заступао је Новосадски центар.

„У полуфиналу је изашао у обичној кошуљи, за разлику од свих који су носили лептир-машне и фракове. Отпевао је песму и када је завршио комплетна сала је ћутала“, сећа се Поповић.

Уочи финала седели су у Балашевићевој хотелској соби и тада је, како каже, младог кантаутора питао да ли има још неке песме.

„Узео је акустичну гитару, отпевао ми пет-шест песама и питао ме шта мислим. Рекао сам да мислим да те песме вреде два милиона долара. Преварио сам се. Вределе су четири милиона долара“, испричао је музички критичар.

Према његовим речима, од Ђорђа Балашевића није се могло знати шта ће донети и представити као своје: „Имао је Сидран за Арсена Дедића једну велику мисао – Кад је Бог делио таленте, Арсен је стао неколико пута у ред. Ђорђе није требао да стоји у реду, њега је Бог панонски засипао талентом, даровитошћу и смислом за мултикултуралност и доброту коју подразумева Војводина.“

Поповић наглашава да се војвођанска култура много огрешила о Балашевића.

„Што је био Мика Антић за своје време и своју генерацију, то је био Ђорђе Балашевић за све оне који су рођени после 1950. године“, оценио је Поповић.

Поповић сматра да Балашевић није добио признање какво његово дело заслужује: „Они који су се огрешили о њега имају прилику да му се извине, да се поклоне и кажу кога смо изгубили, јер једна мала култура нема толико великих људи, толико великих уметника.“

Ђорђе Балашевић био је певач, песник, композитор, забављач на сцени.

„Овај град (Београд) му много дугује, 130 распродатих концерата у Центру 'Сава'. Да је то неко урадио у Карнеги холу у Њујорку, једна од седам сала била би названа по њему. И немојте да меримо то кроз новац и бројеве него кроз емоције које су потрошене, кроз децу, младе људе која су долазила“, истакао је Поповић.

Наш Дилан, то је Ђорђе Балашевић 

Деведесетих година, било је тешко време, није било много пара, било је хладно, али се стајало сатима у редовима испред Центра „Сава“ за карте – за концерт Ђорђа Балашевића увек се тражила карта више.

„Ђорђе је 1987. године снимио песму Само да рата не буде. Он се због те песме и других песама разнима замерио. И када су се недавно делили ордени за Дан државности, огрешили су се о њега, он припада са четири вршњака која су добила орден. То је тај квинтет. Разни епитети иду уз Ђорђа Балашевића, али када кажете наш Дилан, е то је Ђорђе Балашевић. Та поетика, та даровитост, то препознавање ситница и детаља у свакодневном животу, незаборављање историје, чудеса пречанских, тај речник, рехабилитација језика, то је све Балашевићу ишло од руке“, поручио је Поповић.