Читај ми!

Преминуо Ђорђе Балашевић

Легендарни кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је у 68. години током лечења од ковида 19 у Клиничком центру Војводине, потврђено је РТС-у. Остаће упамћен као један од најплоднијих уметника на овим просторима, музици која је спајала генерације и неким од најлепших балада, попут „Јесен стиже, дуњо моја“, „Не волим јануар“, „Не ломите ми багрење“, „Д-мол“, „Прича о Васи Ладачком“ и многим другим.

Пре неколико дана примљен је на Инфективну клинику где је лечен од упале плућа. Пре тога се лечио код куће, али му се стање погоршало па је пребачен у болницу.

Ђорђе Балашевић рођен је 11. маја 1953. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1977. године са групом „Жетва“, која је први успех забележила исте године песмом У раздељак те љубим.

Наредне године напушта групу и са Верицом Тодоровић формира „Рани мраз“. Убрзо избацује неколико хитова којима је остварио пуну уметничку афирмацију.

Са Биљом Крстић и Бором Ђорђевићем снимио је песму Рачунајте на нас, која је постала својеврсна химна генерације

Соло каријеру започиње 1982. године албумом Пуб, који је забележио велики успех. Те године одржао је и свој први концерт у препуном Центру „Сава“. Већ наредне објављује плочу Целовечерњи д кид, са које се издвојио један од његових највећих хитова – Јесен стиже, дуњо моја.

Огроман успех постигао је албумом Бездан 1986. године, на којем су се нашли неки од највећих хитова, попут балада Не волим јануар, Не ломите ми багрење и Бездан. Балашевић је и сам рекао да му најплоднији део каријере почиње овим албумом.

Следећи албум Панта реи наишао је на лоше критике и пријем, али се искупио наредним Три послератна друга, који је постигао велику успех. На њему се нашла још једна од његових култних балада – Д-мол.

Када су почела трвења и подела СФРЈ, Балашевић је у колумни за Радио-ТВ Ревију правио веома оштре критичке осврте на сва политичка дешавања у земљи. Ратне године проводи склоњен од јавности, избегавајући мобилизацију.

Албум Један од оних живота издаје 1993. године, инспирисан трагичним годинама распада Југославије и ратова.

Балашевићеви концерти из тог периода постали су својеврсна чистилишта за окупљање младих, на којима је између песама износио своје критичке ставове на рачун актуелне власти. После нешто дуже паузе, 1996. године издаје албум Напослетку, већином снимљен уз акустичну пратњу „Гудача Светог Ђорђа“.

На прелазу у нови миленијум, Балашевић објављује свој десети албум Деведесете који је био инспирисан деценијом ратова, санкција, бомбардовања и немаштине. Са ње се издвојила нумера Живети слободно, која је постала химна демонстраната.

Осећајући да публици дугује љубавне песме, које су потпуно изостале на претходном албуму, Балашевић 2001. објављује албум Дневник старог момка, са 12 песама од којих свака носи женско име.

Албум је посветио супрузи Оливери, а почетна слова наслова песама формирају реченицу „Оља је најбоља“.

Када сарадња са Љубишом Самарџићем на филму Јесен стиже, дуњо моја, који је био заснован на балади Прича о Васи Ладачком, није остварена, Балашевић је песме намењене за филм објавио као албум Рани мраз 2004. године.

Такође је написао сценарио и глумио главну улогу у серији Специјална редакција, а глумио је још у серијама Војници, Поп Ћира и поп Спира, Панонски морнар...

Добио је велики број признања током каријере, међу којима су Награда пунолетства, Октобарска награда Новог Сада, Естрадна награда Југославије...

Иза себе је оставио супругу Оливеру, ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу.

број коментара 41 Пошаљи коментар
(недеља, 21. феб 2021, 01:31) - Daniel Vlkov [нерегистровани]

Saucesce porodici

Tesko i duboko me pogodila ova vest. Slusao sam ga celog zivota.

(субота, 20. феб 2021, 14:23) - Dr Egon Eder [нерегистровани]

50389 Wesseling, Dürerstraße.62 BRD

....zaustavljen u koraku i snu....dan ču provesti sa starim vinil pločama i čašom vina negde na zapadu Njemačke. Tvoje balade i filozofija pratit če me i dalje! Neka su ti lake „Nebeske njive koje sad oreš ....
Saučešče porodici Balašević.

(субота, 20. феб 2021, 13:57) - Марко [нерегистровани]

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта...

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта...

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Не умем с речима. Можда једва мало и баш кад ме нешто горко инспирише, натера... Ово је кратких пар реченица на вест о једном одласку, прераном, тихом. Несвесних. Његове несреће су бивале и наше. И ова на крају. Свих нас. А ми, ко смо то ми? Свако ће се већ сврстати. Препознати.
Ових неколико реченица је настало без упутстава. И нису задужење. Ни посао.

Писао је лагано, мирно. Тако је и говорио и певао. О коме, о људима, о љубавима најчешће, и једној посебно(ј), али и о прегаженим и пониженим, повређеним, о догађајима, о датумима, о пределима, разним, често о равници, изблиза, њу је највише познавао. Неретко мелахонично. И јасно је увиђао све безобзирне начине разарања. И оглашавао се о њима. Храбро. А није био обавезан. Није морао. Рекли би, неки, није ни требао. Он је то осећао друкчије. Правила и изузетке. Покушавали су да га спрече, обуздају... Нису били малобројни, али нису успели да одовоље тражењима. Оптужбе, разне... Причаће ти једном свашта... А онда, жале. И исправљају. И ту су тешкоће. Немају га ни у архивама а да то нису... Незгодан је то усуд. Посвуд промашена врста. И одабрали су тренутак. Он, вероватно би рекао још... силни мишеви у боци, јавиће се ко сведоци...

А био је деценијама, путоказ, крик, тишина нема... и свугде у мом свему. Био је свуда код куће. И у свакој кући где је слушан, био је домаћи. Уз његове надахнуте речи се рађало, одрастало, радовало и туговало. И одлазило, трајно. А можда је знао да сањамо васкрсење, једну силуету плаху. И да је он тамо био... у нашем даху. Не треба ово много објашњавати. Коме је јасно, сувишне су речи образложења. И имамо свој унутрашњи избор, лични, оног што је отпевао, где смо се нашли, где су нам мислих и ових сати, на њега, на нас... на опеване животе. За оне друге, вероватно они то не могу разумети. И у реду је то. Два противна света. И нека им остане заувек странац. А да су само мало пажљивије ослушкивали, не би сад морали да се куну у претпоставке... Но добро, судбина је то.
Вероватно ништа није потпуно случајно.

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним...

Београд, 19.02.2021., 23.21

(субота, 20. феб 2021, 12:06) - anonymous [нерегистровани]

Tuga za đ mol

Posle nekih razočaranja uvek smo utehu nalazili u đoletovim pesmama

(субота, 20. феб 2021, 06:17) - anonymous [нерегистровани]

mornar

Veliki pesnik i politicar ode prerano..

(субота, 20. феб 2021, 04:40) - anonymous [нерегистровани]

Putuj legendo

Hvala ti za sve. Svet je izgubio deo srca.

(субота, 20. феб 2021, 01:50) - anonymous [нерегистровани]

Tuga!

Saucesce porodici Balasevicu! Pocivaj u miru legendo, neka ti bude laka zemlja. Danas je svet izgubio jednog geniju, pre rano. Plovu nebesko more legendo i spremi jedan koncert za nas koji cekaju. Samo tuga i suze... Tvoje pesme ce za uvek ploviti nase duse och srca. Hvala majstore!

(субота, 20. феб 2021, 01:49) - anonymous [нерегистровани]

Збогом!

Изгубио си битку с можданим ударом, болесном јетром и упалом плућа, али ћеш остати упамћен као највећа звезда југословенске естраде.

(субота, 20. феб 2021, 01:07) - anonymous [нерегистровани]

Najveći muzičari odlaze rano

Na račun svog života, dobrobit svoje porodice, oduvek momak iz kraja, Đole se potpuno predao svojevrsnom, originalnom i vrhunskom spoju muzike, poezije i komedije, ali nikad previše filozofski; umeo je da opeva smisao života i da nas podseti da treba biti skroman i čuvati ono što nam je dato. Mnogobrojne turneje svakog muzičara dovedu do iznemoglosti, a Đole ih je iskoristio da vezuje ljude najrazličitijih ubeđenja i učini svet bar malo tolerantnijim i dostojanstvenijim. Ostavio je iza sebe ljubav, divljenje, ogromani opus, osećaj spokojstva i nade. Vratilo mu se 300 puta, gde god da je otišao.

(субота, 20. феб 2021, 00:50) - Aleksandar Acevski [нерегистровани]

džoker iz nogavice

zbogom Đole! ko te nije poznavao, ne može reći ništa o tebi... nek je laka, zemlja lagana