Љубивоје Ршумовић: Златибор има тајну коју треба да откријете

Рођени Златиборац, Љубивоје Ршумовић каже да је ова планина пуна разних природних лепота, али и да има и тајне здравствене погодности: „То је констелација минералних материја у земљи, води и ваздуху, то је предоминација магнезијума над калцијумом. Управо због тога се некад може осетити мирис мора. То је здраво за метаболизам и стварање крви“. 

Његово село Љубиш се много променило, каже гост Београдске хронике, уопште, села у целој Србији су много другачија него пре неколико деценија.

„Нема оних људи, пре свега, срдачних, мудрих, паметних који су спремни у свако доба да помогну комшији да покоси, попласти, да спреми зимницу. Али свеједно, насељава се у Љубиш рурални, тај сеоски туризам и постоји много разлога да се посети Љубиш, поред Сирогојна, Мећавника Кустуричиног, сам Златибор је атрактиван и биће још атрактивнији кад буде изграђена гондола до врха Торника“, истиче Ршумовић.

Златибор и мудрост мештана у песмама 

Златибор и мудрост његових становника, комшија Љубивоја Ршумовића у Љубишу, оставили су трага на његовом стваралаштву.

„Све оно што се налази у мом песништву за младе људе, за децу, а поготово у ономе што сам писао за одраслу публику, посебно Сјај на прагу, књига у којој сам неку мудрост коју сам добио управо и од својих родитеља и од старијих људи у Љубишу преточио сам у стихове. То је незаборавно. И понављам увек да све што сам урадио и што ћу урадити, јер не престајем да радим, све води порекло са Златибора“, објаснио је познати песник.

Према његовим речима, деца су и данас, као и пре пола века, радознала, у деци и данас ради божански императив - нагон за игром, трчањем, трошењем енергије, откривањем света.

„Тешко је било родитељима да објасне деци зашто одједном не могу напоље, да се играју са љубимцима у трави. Ја им честитам“, наводи Ршумовић.

Објаснити, али и схватити да постоји неко јачи од свих нас није било лако.

„Кажи своју муку“, важно је рећи онима из своје околине сматра Ршумовић, јер кад човек било млад било стар каже своју муку, он пола своје муке на неки волшебан начин пребацује на оног који слуша.