Како од забаве направити адреналински посао

Ако размишљате о покретању сопственог бизниса, можда ће прича Јелене Обреновић Дамњановић бити корисна. Она је од забаве направила посао, и има рецепт за успешан бизнис.

Да бисмо вам приближили Јеленин посао најбоље је да замислите себе како се бар једном спуштате низ тобоган. Управо тако се она осећа. Само што то нема везе са тим што прави тобогане и лавиринте, већ са осећајем да је сама себи газда.

„Ми проведемо 15 сати на терену и све је захтевно и сваки пут кад се заврши тај неки последњи као, ху и ово смо урадили, али радили смо један брод четири метара дугачак, четири широк, пет висок који се радио у Дубајиу, тако да нам је то можда био најзахтевнији посао“, истакла је Јелена Обреновић Дамњановић.

Одрасла је у уметничким атељеима, по професији је сликарка. У свет дечије маште ушла је пре десетак година када је осликала забавни парк, да би пре пет година почела да израђује играонице.

„И онда сам схватила да у тим ентеријерима постоји нешто што бих ја волела да изгледа другачије и онда сам ја сама смислила шта би то могло да буде другачије и тако сам дошла на идеју и почела то да правим, тако да не треба бити велики Тесла, већ само видиш шта би ти другачије.

Углавном је реч о ентеријерима до 200 квадрата. Све се прави и осликава ручно. И свака играоница је непоновљива. Посао је веома исплатив, каже Јелена, јер готово да не постоји конкуренција.

„Тренутно на тржишту нема професионалаца, дакле, вајара и сликара који су у овоме послу, постоје фирме које се баве израдом лавирината и тапацираних програма али нема оних који раде тематске играонице, зато смо ми препознати“, напомиње сликарка Јелена Обреновић Дамњановић.

Не само да Јеленине играонице распирују дечију машту већ су привукле пажњу једне шведске компаније која такође прави делове за дечије играонице. Понудили су јој да буде део њихове пословне приче.

Међутим, иако примамљива, понуда није успела да пољуља њену жељу за уникатним радом.

„Али сам ја једноставно схватила да желим да будем сам свој мајстор и сам свој газда тако да сам одбила да будем део велике корпорације“,рекла је Јелена.

Посла има довољно, а годишње успе да направи десетак играоница. Осим у Србији, улепшавала је просторе за децу у Немачкој, Аустрији, Хрватској. Поред естетике, на уму је увек имала безбедност деце.

„Што се безбедности и израде тиче ми имамо једну шалу, да све што радимо морамо да радимо као да треба сто коња у трку да прође и да се ништа не догоди и да ништа не пукне, по стандардима радимо, ивице морају да буду обле, глатке, све унутра мора да буде тапацирано, чврсто о свему водимо рачуна“, истакла је Јелена.

До сада је израдила шездесетак играоница. Свака је нова-нови је изазов, а како каже, све док се у овом послу осећа као у спорту, за дечју игру биће места.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво