Премијера документарца „Два лица рата“, аустријске државне телевизије на РТС-у

Како наглашавају у Музеју жртава геноцида, који су помогли у организовању премијере, филм ће бити приказан у истом простору у коме је, у фебруару 1946, суђено највишим официрима Вермахта за ратне злочине почињене на тлу Југославије током Другог светског рата.

Аутор филма, Зоран Добрић, репортер и документариста за аустријски ОРФ, гостујући у Јутарњем програму, наглашава да га јако радује што ће коначно неки његов филм бити приказан у Србији.

„А филм Два лица рата за мене је мој најважнији пројекат зато што сам дуго година имао потребу да људима у Аустрији испричам причу о тим стравичним страдањима Срба у Другом светском рату, у којем су Аустријанци били врло битни актери. До емитовања мог филма, у Аустрији се готово апсолутно ништа није знало о масовним стрељањима људи, цивила, пре свега у Србији 1941. године, под командом аустријског генерала Франца Бемеа. У Аустрији се ништа није знало ни о страдањима Срба у НДХ, на просторима данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, иако је актер те приче била Аустријанка, жена која је спасила више од седам и по хиљада деце“, наглашава Добрић.

После емитовања филма на аустријској телевизији у јануару 2021. година (због законске регулативе није могао да буде пласиран на интернету и људи нису имали прилике тако да га погледају) реакције су биле изненађујуће позитивне, додаје аутор.

„Гледаоци су били фасцинирани на један двоструки начин. С једне стране, били шокирани тиме шта су њихови преци радили на овом нашем простору и да су се такве ствари заиста догађале. С друге стране, били су захвални да се такав филм приказао, да је коначно и њима та прича испричана, јер они у школама о томе ништа нису учини“, наглашава гост Јутарњег програма.

Страдања српског народа у НДХ од 1941. до 1945. и масовна стрељања цивила у Србији од септембра до децембра 1941. у највећем броју случајева дело су Аустријанаца. И у командујућем и у извршном кадру Вермахта у Србији најмање две трећине злочинаца чинили су аустријски официри и војници.

Злогласно наређење о одмаздама 100 Срба за једног убијеног припадника Вермахта, а 50 за рањеног, потписао је генерал Франц Беме, пореклом Аустријанац, ког је Хитлер лично поставио за главнокомандујућег немачком окупационом зоном у Србији. Генерал Беме је, као припадник аустро-угарских оружаних снага, учествовао и у Првом светском рату.

Друга основна тема филма је покушај Аустријанке Диане Будисављевић да од јесени 1941. до краја рата, 1945. године, из хрватских логора смрти спасе што више српске деце која су систематски убијана, морена глађу, намерно или случајно изазиваним инфекцијама, а било је и појединачних ликвидација.

Филм је настао искључиво на основу вишегодишњег темељног истраживања Зорана Добрића архивске грађе – српске, хрватске, аустријске и немачке, као и приватних архива који се данас чувају широм Европе.