Фестова биоскопска одисеја уз култне филмове

У оквиру селекције „Фестових 50“, у великој дворани Центра „Сава“ биће приказано девет остварења: Одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика, Лимени добош Фолкера Шлендорфа, Смрт у Венецији Лукина Висконтија, Змијско јаје Ингмара Бергмана, Поноћни каубој Џона Шлезингера, Андреј Рубљов Андреја Тарковског, Тристана Луиса Буњуела, Борсалино Жака Дереја и Бети Блу Жан Жака Бенеа.

Филм Одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика приказан је на првом издању Феста 1971. године. Радња прати путовање на Јупитер с рачунаром Халом 9000 након открића тајанственог црног монолита који утиче на људску еволуцију. Филм се бави темама егзистенцијализма, људске еволуције, технологије, вештачке интелигенције и ванземаљског живота.

Одисеја у свемиру номинована је за четири Оскара, а овенчала се једним, додељеним за визуелне ефекте. У наредним деценијама филм је стекао култни статус, а критичари и филмски ствараоци га смарају једним од најутицајнијих филмова свих времена.

Поноћни каубој Џона Шлезингера, у коме су култне улоге остварили Џон Војт и Дастин Хофман, још један је филм приказан на првом издању Феста. Главна глумица у филму, Силвија Мајлс, уједно је била и прва пристигла гошћа у историји ове манифестације. Шлезингеров филм, чија се радња одвија око пријатељства наивног жигола у Њујорку (Војт) и ситног преваранта (Хофман), својевремено је добио Оскара за најбољи филм, најбољу режију, и најбољи адаптирани сценарио.

Филмско остварење Лимени добош Фолкера Шлендорфа на Фесту је приказан 1980. године, убрзо након што је добио највећа признања у свету филма: Златну палму у Кану и Оскара за најбољи филм ван енглеског говорног подручја.

Настао по роману Гинтера Граса, филм прати живот Оскара Мацерата који одлучује да никад неће одрасти, у годинама успона нацизма и Другог светског рата. Редитељ Фолкер Шлендорф је у 21. веку био радо виђен гост Феста, па је тако Београд посетио 2001. и 2008. године. У програму Фестових 50“, публика ће моћи да види редитељску верзију (director's cut) филма продужену за 20 минута, по оригиналној визији аутора.

Остварење Андреј Рубљов славног руског редитеља Андреја Тарковског имало је светску премијеру 1966, а први пут је приказано на Фесту 1973. године. Филм заснован на животу истоименог руског сликара икона из 15. века, поново се нашао на Фесту 2008. године када је одржана пројекција рестауриране верзије. Тим поводом је гост Београда и фестивала био руски сниматељ Вадим Јусов, који је радио и на оригиналној верзији филма.

Филм Смрт у Венецији у режији Лукина Висконтија приказан је на Фесту 1973. Ова адаптација истоимене приповетке Томаса Мана освојила је посебно признање на фестивалу у Кану две године раније.

Тристана легендарног Луиса Буњуела, са Катрин Денев у главној улози (која је посетила Фест 2005. године), нашла се на чувеном првом издању фестивала, као и Борсалино Жака Дереја са Жан-Пол Белмондом и Аленом Делоном у водећим ролама, као један од најуспешнијих гангстерских филмова у историји француске кинематографије.

Еротска психолошка драма Бети Блу Жан Жака Денеа (1986.) био је један од филмова који су обележили осамдесете године на Фесту.

Међународни филмски фестивал – Фест се ове године одржава под слоганом „Повратак у будућност“, са намером да као највећа и надалеко позната филмска манифестација у земљи и региону, допринесе поновном оживљавању биоскопских платна и повратку филмске публике у биоскопе. Организатор је Центар београдских фестивала (ЦЕБЕФ), под покровитељством Града Београда и уз подршку Министарства културе и информисања.

Фест ће ове године бити одржан уз поштовање свих мера Владе Републике Србије и Кризног штаба за сузбијање заразне болести ковид 19. Организационом тиму фестивала је приоритет здравље и безбедност како публике, тако и гостију и фестивалског тима.

Информације о продаји карата за 49. Међународни филмски фестивал биће накнадно објављене.