"Француска депеша" - љубавно писмо седмој сили

Синеасти специфичне естетике ни овога пута нису могле да одоле највеће глумачке звезде, од Била Мареја, Тилде Свинтон до Бенисија дел Тора. И чини се да је овај филм окупио можда најталентованији глумачки ансамбл у скоријој филмској историји. 

Не морате да будете поконик хипстерске субкултуре да бисте волели филмове Веса Андерсона. Довољно је да имате осећај за лепо и интересовање за приче малих људи. Пред нама је још један сентиманталан, саркастичан и цинизом обојен филм, с потписом мајстора специфичне носталгије.

Андерсовнов свет карактеристичне палете боја и дијалошке форме, сачињен је од многобројних детаља Прича не постоји без конфликта, а уобичајено је да се његови ликови осећају усамљено и заробљено.

Француска депеша је нешто попут љубавног писма упућеног седмој сили. Настала по узору на француски стрип Улица луцкастих 13, прича је смештена у испоставу америчких новина у измишљеном француском граду у 20. веку, и оживљава збирку прича објављених у часопису Френч Диспеч.

И то није четворочасовни еп како је било објављено на филмској интернет бази података. Филм чине два дела; први траје сат и педесет седам минута, а други, два сата и четири минута.

Француска депеша коштала је 25 милиона долара, колики је био и буџет Андерсоновог Гранд Будапест хотела.

Прича почиње смрћу главног уредника, када се редакција окупља како би одабрала три приче које ће објавити у комеморативном издању часописа. А оне приповедају о уметнику осуђеном на доживотну казну затвора због двоструког убиства, о студентским нередима и о отмици коју је разрешио шеф кухиње.

Бил Мареј је у главној улози уредника Френч Диспеча - Артура Хаувицера Јуниора, а чланове његове редакције тумаче Kејт Мос, Овен Вилсон, Тилда Свинтон, Фишер Стивенс и Грифин Ђун.

Џефри Рајт отелотворио је лик новинара надахнутог америчким писцем и активистом Џејмсом Болдвином и И америчким новинарем Еј-Џеј Либлингом. Бенисио Дел Торо игра заточененог уметника, Леа Сејду нашла се у улози његове музе Симон, а Тимоти Шаламеј игра студента револуционара.

Француску депешу у којој ни овога пута не недостаје сликовитост Веса Андерсона, креирао је тим сталних редитељевих сарадника попут камермана Роберта Јоумана и композитора Александра Десплата.