„Дневник машиновoђе“ српски кандидат за Оскара

Филм „Дневник машиновође“ Милоша Радовића, чије је снимање помогла и Радио-телевизија Србије, српски је кандидат за 89. награду Оскар у категорији дугометражни играни филм на страном језику, саопштила је данас Академија филмске уметности и науке Србије (АФУН).

Стручни одбор АФУН-а прегледао је пет пријављених филмова који су испунили захтеване услове и након већања, у складу са Правилима америчке и Правилником српске академије, тајним гласањем донео је одлуку.

Одбор је бирао између филмова Влажност у режији Николе Љуце, Добра жена Мирјане Карановић, Игра у тами Југа Радивојевића, Исцељење Ивана Јовића и Радовићевог остварења.

Гласању је приступило 14 од 19 чланова Стручног одбора – филм Влажност добио је два гласа, Дневник машиновође осам гласова, а Исцељење четири гласа.

У Стручном одбору су били филмолог др Петар Волк (председник), редитељ Дарко Бајић, редитељ Бранко Балетић, директор фотографије Предраг Бамбић, глумица Тања Бошковић, директор фотографије Милорад Глушица, сценограф Јасна Драговић, глумица Радмила Живковић.

Чланови одбора су и композитор Сања Илић, монтажер Петар Јаконић, сценограф Миљен Кљаковић Крека, филмолог др Ивана Кроња, редитељ Драган Маринковић, дир. фотографије и редитељ Божидар Николић, редитељ Братислав Петковић, редитељ Бобан Скерлић, редитељ Игор Тохољ, дизајнер звука Велибор Хајдуковић и глумац Штимац Славко.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 03. сеп 2016, 06:12) - Chex [нерегистровани]

Pismo

Mi, dobri naivci, podjednako koristimo oba pisma i smatramo ih svojima. Na zalost google i ameri oblikuju svet kako im se svidja, pa latinicu tretiraju kao hrvatski, tako da razumem tvoju zabrinutost. Mislim da ne treba da odustamo od dualnog koncepta jer mi smo to sto jesmo, i ne treba da se menjamo radi interesa nekog drugog, jer ne mozemo mi udovoljiti nikome ko hoce da iskrivi istinu, i ne mozemo odbaciti sve tekstove koje su nasi ljudi napisali na latinici zato sto nasa crkva to trazi. Mожда сам ја сувише добар (и будала исто, не каже се џабе). Сви штите свој националини интерес, па и језик и писмо, али ми смо у средини, ми смо и исток и запад у малом, и ми то не можемо променити. Свет је исувише компликован, и ми и даље треба да узимамо оно што је добро из њега. Ако пресечемо, сечемо сами себе и одбијамо једну истину. Ја сам поносан што могу да читам и разумем и ћирилицу и latinicu.

(петак, 02. сеп 2016, 21:54) - Аца Дорћолац [нерегистровани]

Браво!

Што ширимо хрватско писмо и богатимо њихов културни фонд. Без текста сам. Иначе ценим аутора, његов лик и дело ...не знам чему и докле та латинизација...разочаран сам.

(петак, 02. сеп 2016, 21:18) - Аца Дорћолац [нерегистровани]

Браво!

Што ширимо хрватско писмо и богатимо њихов културни фонд. Без текста сам. Иначе ценим аутора, његов лик и дело ...не знам чему и докле та латинизација...разочаран сам.