На интернету критичко мишљење није довољно, морамо научити и критичко игнорисање

Платформе које контролишу претрагу су зачете у греху. Њихов пословни модел продаје наш најдрагоценији и ограничени когнитивни ресурс: пажњу.

Ове платформе раде прековремено да би нам привукле пажњу преносећи информације које подстичу радозналост, бес или љутњу. Што више наше очне јабучице остају залепљене за екран, то више огласа могу да нам прикажу, и повећају профит својим акционарима.

Стога није изненађујуће што све ово утиче на нашу колективну пажњу. Анализа из 2019. године Твитер хештегова, Гугл упита или коментара на Редиту открила је да је током протекле деценије брзина којом популарност ставки расте и опада убрзана.

У 2013. години, на пример, хештег на Твитеру је био популаран у просеку 17,5 сати, док је 2016. његова популарност избледела после 11,9 сати. Више конкуренције доводи до краћих интервала колективне пажње, што доводи до све жешће конкуренције за нашу пажњу – до зачараног круга.

Да бисмо повратили контролу, потребне су нам когнитивне стратегије које нам помажу да повратимо барем мало аутономије и штите нас од ексцеса, замки и информационих поремећаја данашње економије пажње.

Критичко размишљање није довољно

Како уџбеници наводе, најбоља когнитивна стратегија је критичко мишљење, интелектуално дисциплинован, самовођен и напоран процес који помаже у идентификацији валидних информација. У школи се ученици уче да пажљиво читају и анализирају информације. Овако опремљени, могу да процене тврдње и аргументе које виде, чују или прочитају. Ту се нема шта приговорити, способност критичког мишљења је изузетно важна.

Али да ли је то довољно у свету преобиља информација и шикљајућих извора дезинформација? Одговор је „Не“, из најмање два разлога.

Прво, дигитални свет садржи више информација него све светске библиотеке заједно. Велики део долази из непроверених извора и недостају поуздани показатељи веродостојности. Критичко промишљање свих информација и извора на које наиђемо потпуно би нас паралисало, јер никада не бисмо имали времена да заправо прочитамо вредне информације које пажљиво идентификујемо.

Друго, улагање критичког мишљења у изворе које је требало занемарити значи да су трговци пажње и злонамерни актери добили оно што су желели – нашу пажњу.

Критичко игнорисање како би управљање информацијама било изводљиво

Дакле, које алате имамо на располагању осим критичког размишљања? Група професора са Института Макс Планк, универзитета Станфорд и Бристол тврде да колико нам је потребно критичко размишљање, толико нам је потребно и критичко игнорисање.

Критично игнорисање је могућност избора шта да игноришете и где да уложите своје ограничене капацитете пажње. Критичко игнорисање је више од једноставног необраћања пажње – ради се о увежбавању свесних и здравих навика у условима превелике количине информација.

Аутори сматрају да је то једна од основних компетенција за све људе у дигиталној ери. Без тога, утопићемо се у мору информација које су, у најбољем случају, ометајуће, а у најгорем, обмањујуће и штетне.

Алати за критичко игнорисање

Аутори саветују три главне стратегије за критичко игнорисање. Свака од њих реагује на различиту врсту штетних информација.

У дигиталном свету, нам се нуди алат који има за циљ да нас подстакне да сами будемо „архитекате својих избора“ тако што ћемо прилагодити информационо окружење на начин који нам најбоље одговара и који ограничава наметање садржаја. Можемо, на пример, да уклонимо ометајућа обавештења. Можемо да поставимо временски оквир у коме примамо поруке и тако обезбедимо себи простор за рад или дружење. Овај вид стратегије нам такође помаже да преузмемо контролу над нашим дигиталним подразумеваним подешавањима, на пример, ограничавањем употребе наших личних података у сврхе циљаног оглашавања.

Латерално (бочно) читање је стратегија која омогућава људима да опонашају како професионаци који проверавају истинитост података утврђују кредибилитет онлајн информација. То подразумева да отворите нову картицу и потражите информацију о организацији или појединцу који стоји иза сајта пре него што зароните у његов садржај. Тек након провере на мрежи, вешти претраживачи процењују да ли је текст вредан пажње.

Дакле, пре него што почнемо критички да промишљамо садржај, први корак је да игноришемо привлачност сајта и пре свега проверимо шта други кажу о његовим наводним чињеничним доказима. Тако нам ово бочно читање помаже да помоћу интернета, проверимо интернет.

Већина студената не успева у овом задатку. Досадашња истраживања показују да, када одлучују да ли треба веровати извору, студенти (али и универзитетски професори) раде оно чему су их године школовања научиле – пажљиво читају. Трговци пажњом као и трговци дезинформацијама су одушевљени.

На мрежи, изглед може да вара. Осим ако неко нема опсежно позадинско знање, често је веома тешко схватити да сајт, испуњен наводним озбиљним истраживањима, пласира неистине о климатским променама или вакцинацији или било којој од обиља историјских тема, као што је Холокауст. Уместо да се запетљају у извештаје сајта и његов професионални дизајн, профисионалци који проверавају чињенице врше критичко игнорисање. Они процењују сајт тако што га напуштају и најпре се упуштају у бочно читање.

Метода решавања проблема „не храни тролове“ циља онлајн тролове и друге злонамерне кориснике који злостављају, малтретирају путем интернета или користе друге антисоцијалне тактике. Тролови вапе за пажњом, а намерни ширитељи опасних дезинформација често прибегавају тактици троловања.

Једна од главних стратегија које користе они који негирају научне чињенице је да људима привуку пажњу распривањем привидне дебате тамо где је нема. Стратегија „не храни тролове“ саветује да се не одговара директно на троловање. Одуприте се дебати или убеђивању са њима. Наравно, ова стратегија критичког игнорисања је само прва линија одбране. Требало би да буде допуњена блокирањем и пријављивањем тролова и транспарентном политиком модерирања садржаја платформе, укључујући разоткривање.

Ове три стратегије нису скуп елитних вештина. Свако може да их користи, али њихова медијска промоција је кључна за представљање ових алата јавности.

Критичко игнорисање као нова парадигма образовања

Успешно коришћење интернета захтева нове компетенције које би требало да се уче у школи.

Без компетенције да изаберемо шта да игноришемо и где да уложимо ограничену пажњу, дозвољавамо другима да преузму контролу над нашим очима и умом. Уважавање важности критичког игнорисања није ново, али је постало још важније у дигиталном свету.

Као што је филозоф и психолог Вилијам Џејмс проницљиво приметио још на почетку 20. века: „Уметност мудрости је уметност знати шта треба игнорисати.“