Стрипотерапија – унутрашњи дијалог са самим собом кроз цртање

Одласке на психотерапију је илустровала, а потом поделила са пратиоцима на друштвеним мрежама и тада су многи препознали себе. Књига „Стрипотерапија“ сада је већ својеврстан вид терапије који око себе ствара све шире кругове подршке и разумевања.

- „Како сте?"
- „Добро... Што је баш чудно... Мало бринем због тога..."

Онда се наоблачи одједном. Задирање у себе уме да буде баш такво. Одласци на психотерапију илустраторку Ану Петровић подстакли су да те моменте претвори у аутентичне илустрације које носе посебну атмосферу прекривену слојем духовитих коментара и исцртаних карактеристичних ситуација.

„Стрипотерапија је настала врло спонтано, као интерна шала између мене и моје психотерапеуткиње. Тај пут уме онако да буде доста трновит, има и успона и падова, покрећу се неке тешке теме и како би некако тај процес растеретила и учинила га занимљивијим, ја сам почела те неке сцене кроз које смо пролазили да илуструјем и трудила сам се да илустрације добију одређену дозу хумора. Кренула је као интерна шала између нас две и онда ме је она подстакла да изађем у јавност, да почнем да их објављујем на друштвеним мрежама, и ту су ме коментари јако изненадили. Најчешћи коментар је био: 'Ово сам ја' – људи су себе препознавали у стриповима“, каже илустраторка и ауторка књиге Стрипотерапија, Ана Петровић.

На почетку врло лична прича прерасла је у стрипове о свима нама.

„До мене је дошла информација да су људи на своје психотерапије доносили стрипове, да су показивали терапеутима, да су поклањали књигу, и да су из тих стрипова улазили у неке своје, личне, дубље приче. Тако да ја некако нисам хтела да улазим у детаље о својим проблемима него само да налазим те бљескове, те искре из којих свако може да своју причу утка“, наводи Петровићева.

Веома важно јој је било да, како каже, задржи своју приватност.

„Када сам нашла где је граница шта желим, а шта не желим да објавим о себи било је доста лакше. Око неких стрипова сам се двоумила, али ти коментари су ме ипак подстакли да их објавимо“, истиче ауторка књиге Стрипотерапија.

Анина психотерапеуткиња каже да је сваки стрип бројним дељењима на мрежама стварао све веће кругове подршке и разумевања и да делује попут оазе менталног здравља у овом често пустом свету.

Стрипотерапија је ослободила многе, одшкринула је врата психотерапеутских соба и суптилно нас повукла да завиримо и у те собе, али и у себе саме.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.