Која је тајна „суперејџера" – мозак им је деценијама млађи од тела

„Често се деси да ми је досадно. Осећам се као корвета која се користи као колица за намирнице у маркету", рекла је Сиглерова, који живи у предграђу Чикага Палатин.
Сиглерова је иначе когнитивни „суперејџер", што значи да њен мозак функционише као да је млађи 20 до 30 година.

Зато је она део елитне групе уписане у "Northwestern SuperAging Program", која већ 14 година проучава старије особе са супериорним функцијама мозга, посебно имајући у виду однос према њиховим годинама.

Програм је део „Месулам" центра за когнитивну неурологију и Алцхајмерову болест на Медицинском факултету Универзитета Нортвестерн Фајнберг у Чикагу.

Да би неко био суперејџер, мора да има више од 80 година и да се подвргне опсежном когнитивном тестирању. Прихватање за учешће у студији се одобрава само ако је памћење особе једнако добро или боље од уобичајених когнитивних особина код људи у педесетим и шездесетим годинама.

„Суперејџери морају да имају изванредно памћење - способност да се присете свакодневних догађаја и прошлих личних искустава - али треба да имају и бар просечне перформансе на другим когнитивним тестовима", рекла је стручњак за неуро-когнитивни систем Емили Рогалски, која је професор психијатрије и бихејвиориста на Медицинском факултету Фајнберг.

Само око 10 одсто људи који се пријаве за програм испуњава те критеријуме, рекла је Рогалски, која је и развила пројекат под именом „Суперејџер".

„Важно је истаћи да, када упоредимо суперејџере са просечним људима, они имају сличне нивое коефицијента интелигенције, тако да разлике које видимо нису само због нивоа интелигенције", рекла је она.

Када уђу у ово удружење најпре се уради три-де скенирање мозга, а когнитивно тестирање и скенирање мозга се понављају сваке године. Управо анализа података током година, дала је фасцинантне резултате.

Мозак већине људи се смањује како стари. Код суперејџера, међутим, студије су показале да кортекс, одговоран за размишљање, доношење одлука и памћење, остаје много дебљи и скупља се спорије него код људи у педесетим и шездесетим годинама.

Донирају мозак после смрти 

Мозак суперејџера, који учесници обично донирају истраживачком програму након смрти, такође има веће, здравије ћелије у енторхиналном кортексу. То је „једно од првих области мозга које иначе „погађа" Алцхајмерова болест", рекла је Тамар Гефен, доцент психијатрије и бихејвиоралних наука на Нортвестерну.

Енторхинални кортекс има директне везе са другим кључним меморијским центром, хипокампусом, и „неопходан је за памћење и учење", рекла је Гефен, водећи аутор новембарске студије у којој је упоређивала мозак преминулих суперејџера са мозговима старијих и млађих когнитивно нормалних људи, као и и људи са дијагнозом ране Алцхајмерове болести.

Мозак код суперејџера имао је три пута мање везаних „тау" протеина или абнормалних формација протеина унутар нервних ћелија, него мозак когнитивно здравих особа у контролној групи, такође је открила студија. Тау „замршености" су карактеристични знак Алцхајмерове болести и других деменција.

Гефенова је такође открила да мозак старијих људи који функционишу ванредно добро - има много више von economo неурона, ретку врсту можданих ћелија, која је до сада пронађена код људи, великих мајмуна, слонова, китова, делфина и птица певачица. Сматра се да ти неурони налик на вадичеп, омогућавају брзу комуникацију ћелија кроз мозак. Друга теорија је да ти неурони дају људима и великим мајмунима интуитивну предност у комуникацији у разним друштвеним ситуацијама.

Такође, ова врста неурона пронађена је и у предњем цингуларном кортексу, који формира појас у предњем делу мозга који повезује когнитивну страну са емоционалном страном. Сматра се да је предњи цингулат важан за регулисање емоција и обраћање пажње - што је још један кључ за добро памћење.

Узето све заједно, чини се да ова открића упућују на то да ће неко постати суперејџер ако има генетичку предиспозицију за то, али, како је додала Гефенова „једини начин да се то потврди био би мерење посебних врста неурона од рођења до смрти, што очигледно није могуће".

Изазивање мозга

Суперејџери иначе деле неке сличне особине, рекла је Рогалски, која је и помоћник директора „Месулам" центра за когнитивну неурологију и Алцхајмерову болест у Фајнбергу. Ови људи рецимо, дуго остају физички активни, имају тенденцију да буду позитивни, сваки дан „изазивају" свој мозак, читајући или учећи нешто ново, а многи настављају да активно раде и до осамдесетих година.

Они су и друштвено врло активни, међу њима је доста волонтера и редовно су окружени бројним пријатељима и породицом.

„Ова друштвена повезаност и позитиван однос према људима уопште, може бити одлика суперејџера која их разликује од оних којима је још добро, али који су оно што бисмо назвали просечним или нормалним особама у складу са годинама које имају", рекла је научница.

Осврћући се на свој живот, Керол Сиглер препознаје многе особине суперејџера код себе.
Сама је научила да спелује и свира клавир. Научила је да чита хебрејски на дедином колену, прегледавајући његове недељне новине.

Завршила је средњу школу са 16 година и одмах отишла на факултет. Добила је пилотску дозволу са 23 године и касније је у свом подруму покренула породични посао који је нарастао толико да је имао 100 запослених. Са 82 године победила је на Америчком турниру укрштених речи за своју старосну групу.

Након што је видела објаву о програму „Суперејџ" на телевизији, помислила је да и то звучи забавно. Бити изабрана за суперејџера за њу је било још једно узбуђење. Каже да јој је то био још један знак „да је рођена срећна".