Читај ми!

Да ли би вам пријало неколико недеља „одмора од брака“

Волим те, али не желим да те видим наредних шест недеља – узимам „одмор од брака“. То није развод, није принудна мера забране приласка или прилика да се без гриже савести упустите у љубавну аферу. То је просто прилика да мужеви и жене једно време живе раздвојено, да забораве ситне несугласице и схвате колико једно другом недостају. Тако би бар то требало да изгледа у теорији.

Новинарка Силија Волден недавно је објавила да узима шестонедељни одмор од брака – „Шест недеља далеко од мог мужа и брака“, пише Гардијан. У контексту после пандемије ковида, вероватно су многи парови помислили како би им пријало да мало предахну једно без другог, али шест недеља изгледа мало екстремно дуг период.

Куда отићи на шест недеља? Да ли изнајмити собу у хотелу? И још безброј практичних питања се поставља. Волденова је праксу одмора од брака пратила кроз историју и преко Атлантика. Код Американаца је дуго постојала традиција да су жене током лета са децом одлазиле из града, а муж је остајао код куће да ради, и можда се упусти у неку аферу, као што се могло видети у филму Билија Вајлдера, Седам година верности.

У ствари, термин је скован у књизи The Marriage Sabbatical: the Journey that Brings You Home (Брачни одмор: Путовање које те враћа кући) коју је написала Шерил Џарвис 1999. године. Џарвисова, која живи у Сент Луису, ову врсту одмора од брака је конципирала попут годишњег одмора на послу.

Чињеница је да би крајем прошлог века, жена која би своје потребе стављала на прво место, била оптужена за нарушавање друштвеног поретка, скоро прекршај. Проблем није било њено одсуство из куће – „Жена је могла да каже: 'Идем да будем са својом болесном мајком'“, пише Џарвисова, „а нико ништа не би рекао – била би проглашена за дивну и пожртвовану жену“. Али не и ако је дошло до промене у њеним приоритетима: „Када је хтела да уради нешто за себе, то се доживљавало сасвим другачије – да је себична и саможива“.

Када је објављена, књига је проглашена за прилично контроверзну, виђена је као претња породичним вредностима. „Што је за мене било изненађујуће“, признаје Шерил Џарвис, „јер сам водила прилично традиционалан начин живота.“ Људи су претпостављали да то значи простор за аферу и да ће се неизбежно завршити хаосом. „Иронија за мене је била да ниједна жена коју сам интервјуисала није имала то на памети. Замисао сваке од њих била је да немају никога у свом животу.“ Реално, раздвојеност није критичан фактор за верност. „Можете имати аферу са типом у својој канцеларији“, истиче ауторка књиге.

Одмор од брака је потребан и женама и мушкарцима

Много тога се променило у вези са браком у годинама од тада. Људи се венчавају касније, у тридесетим годинама, и дешава се да заједнички живот доживљавају као жртву, пошто су се навикли да више времена проводе сами. И равнотежа финансијске моћи у домаћинству се такође променила и често претеже на женину страну. „Одмор од брака је подједнако потребан и мушкарцима и женама“, напомиње Џарвисова. „Једини разлог зашто сам написала књигу за жене је тај што је женама теже да себи дају дозволу да оду. Можда се данас и то променило“.

Оно што се није променило је везано за хормонални статус, што код парова који живе довољно дуго заједно, доводи до проблема. Џарвис цитира антрополошкињу, Хелен Фишер, која тврди да: „Како мушкарци старе, њихов ниво тестостерона опада, што доводи до тога да се више окрећу ка кући. Женама, пак, како старе, естроген опада и то маскира тестостерон, тако да оне одједном постају авантуристички расположене“.

Да ли је одмор само увод у развод?

Међутим, шта ако жена нема неки циљ или пројекат који жели да спроведе. Шта ако јој је једини циљ да побегне и да се склони од мужа? Да ли је то можда знак за узбуну? Да ли је одмор од брака само увод у развод?

Силва Нивс, психотерапеут за партнерске односе, опрезан је у погледу читавог концепта „узбуне“, посебно у случају припадника генерације Икс (по Галуповој класификацији, рођени између 1965. и 1979. године). „Они се држе још увек ових традиционалних митова: Ако људи спавају у различитим креветима, то значи да нешто није у реду. Морате увек да будете заједно, да присуствујете свим догађајима заједно, или нешто није у реду. Ако неко похвали изглед треће особе, то значи да нешто није у реду. Они се заиста боре са овим традиционалним идејама, покушавајући да верују да су тачне, мада нису“.

Млађе генерације су много флексибилније када су партнерски односи у питању, сматра Нивс. „Спреминији су да преиспитују идеју моногамије, имају другачије погледе на различитост. Али најважније је имати јасне границе: Ово не сме бити изговор да упознате странца у бару. То је управо оно што изазива забринутост“.

У сваком партнерском односу, обе особе имају осећај међузависности и жељу да стану на своје ноге и раде по своме, али те супротстављене идеје свако од партнера другачије доживљава, и сваки пут другачије. Временом се јавља и ефекат загушења, каже Нивс: „Често се дешава да се исувише ослањамо на партнера и од њега нам зависи осећај сигурности, а временом захтеви постају све већи“. Одмор од брака би помогао да се ствари доведу на своје место.

Судска забрана приласка је сасвим друга ствар, али ако се заврши тако да се партнери помире и наставе заједнички живот, онда се то ретроактивно може назвати одмором од брака.

Нормална брачна мржња

Сукоби су реалност – понекад, у браку, једноставно се мрзите. Теренс Рил, породични терапеут и аутор књиге Ми, направио је веома упечатљиво запажање у интервјуу за Њујорк тајмс: „Прокрстарио сам целу земљу последњих 20 година, причајући о ономе што називам 'нормалном брачном мржњом', и ниједна особа никада није дошла иза сцене да ме пита шта мислим под тим.“

Истражујући све веће осећање огорчености у браку, терапеут Робин Шоет држао је сеансе са групама парова. „Било је много смеха на овим радионицама јер смо препознали да смо сви 'у томе' било на очигледан или суптилан начин – оговарали смо партнера, зановетали, 'заборављали', каснили, остављали прљаве судове, дурили се, уздржавали се, одбијали да признамо, били завидни, неверни, љути због неуспеха, па чак и успеха.“

Проблем са интимним везама, дугогодишњим браковима, је и у томе што се огорченост стално обнавља. Основна компонента праштања је да се мало дистанцирамо од догађаја, али како то успети када смо врста која проналази шаблоне у свему, а увек постоји нови догађај који ће нас подсетити на претходни?

Ако није хармоничан, значи није добар

Друштвена концепција брака наводно подржава став да не постоји „величина која одговара свима“ и да су сви односи идиосинкратични. Али испод овог отвореног става ипак постоји очекивање које га потире флоскулом – да брак треба да постоји у стању хармоније, или то није прави брак. Ово је прилично озбиљно тестирала пандемија. „Карантин је заиста показао важност личног простора у партнерским односима“, каже Ширил Џарвис. „Парови су проводили много више времена заједно него иначе, а одмор од брака после пандемије је некако звучао прихватљивије“.

Постојао је и снажан друштвени притисак да се претварате како је карантин побољшао ваш однос, да је наметнута физичка блискост довела до веће емоционалне блискости. Прихватљиви наративи у то време били су о дугогодишњим паровима који су изненада поново имали поподневни секс, новим паровима који су своје крхке везе претворили у стабилне бракове.

Ова неповезаност између клишеа, да нам је свима дозвољено да будемо различити, и флоскуле, да бракови морају бити хармонични, осим ако нису зрели за раскид, оставља мали простор, тако да или им се повинујмо или се разведимо.

Одмор од брака је привилегија само за имућне

Одређени број адвокатских фирми пријавио је пораст броја захтева за развод брака. Можда је неки од њих требало да покушају са одмором од брака, али могуће је, такође, да би многи људи и требало да се разведу, само да могу то себи да приуште.

То нас доводи до грубе стварности да је одмор од брака опција само за имућне или на оне веома издржљиве и пензионере, којима није проблем да кампују и не треба им вај-фај прикључак за интернет.

Прво питање које се намеће је управо оно с почетка – Куда да одем? У хотел? У надолазећој економској кризи, без обзира што нам треба одмор једног од другог, мораћемо да останемо да се грејемо заједно. Дакле, одмор од брака је хипотетичка идеја за нека боља времена.

Ипак, било би корисно бити свестан правог ритма брака, који није стално стање хармоније, већ пре циклус хармоније, дисхармоније и поправљања који се стално смењују. Код неких људи циклуси трају годинама, а код других 20 минута.

Када бисмо допустили себи да макар на тренутак размотримо идеју одмора од брака, имплицитно признајући чињеницу, коју не желимо да изговоримо наглас, да бисмо понекад радије били раздвојени него заједно, мање бисмо се мучили покушавајући да ускладимо мит о браку са његовом стварношћу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво