Шта је негативно у телесној позитивности

Телесна позитивност подразумева да треба да прихватимо своје тело такво какво је и да су сва тела лепа без обзира на број килограма, висину, боју коже и слично. То звучи сасвим легитимно, објашњава психолог и психотерапеут Дуња Стојковић у емисији Међу световима свет Првог програма Радио Београда.

„Међутим, проблем настаје јер, као и код позитивне психологије, постоји императив да се прихвати и да се воли своје тело. Поруке телесне позитивности су да не треба ни због чега да се осећамо лоше, те ако имамо вишак килограма и желимо да смршамо, да не треба то да радимо“, додаје Стојковићева.

Такав став је дискриминишући, напомиње психотерапеуткиња, јер сужава простор да се људима дозволе сопствена аутентична осећања. Истакла је да би било добро када би људи преко ноћи могли да заволе своје тело, али да је заправо дуг пут од прихватања до љубави према сопствном телу.

„Када нам је тешко да заволимо своје тело, а неко нам каже да то треба да радимо, то ће пре утицати на то да почемо да се повлачимо, да се не осећамо добро што га не волимо, па из тога произилази и осећај кривице, срама и биће нам неугодно да о томе разговарамо са другима“, појаснила је Стојковић.

Током пандемије су широм света објављивани текстови о томе како гојазне особа имају већи ризик од компликација приликом заражавања коронавирусом. Гошћа Ноћног програма Радио Београда 1 сматра да ти текстови никако нису дискриминишући, како су тумачени од стране промотера телесне позитивности, већ да је реч о научним чињеницама.

Шта је телесна неутралност?

Телесна неутралност је млађи термин и први пут је поменут 2015. године. То је став који је између телесне позитивности и телесне негативности.

„Телесна неутралност прокламује да треба прихватити своје тело и да је битно да га поштујемо, пре него да га волимо или мрзимо. Он се више фокусира на функционалност тела, него на његов изглед. У реду је", додаје Стојковићева, „да свако од нас одреди са чим се осећа пријатно. Наше је право да желимо да урадимо нешто поводом вишка килограма ако то желимо, и да таква одлука није под утицајем некаквих трендова“.

На питање зашто нам често не полази за руком да радимо на физичкој промени свог тела, иако имамо идеју о томе и потребу за тим, Стојковић је одговорила да је мотивација прилично индивидуална ствар.

„Уместо да се питамо где ћемо наћи мотивацију, битније је упитати се шта нас блокира. Ако један део нас жели да уради нешто поводом свог физичког изгледа, а други део то упорно саботира, потребно је истражити због чега је таква блокада постоји“, закључила је Стојковић и додала да се физичке промене лакше реализују са становишта телесне неутралности, то јест, прихватања сопственог тела и реалног сагледавања његових могућности.