Читај ми!

Чари чудесног језера Хоан Кием и луткарског позоришта у Ханоју

Језеро враћеног мача у центру престонице Ханоја и луткарско позориште на његовом ободу су богат трезор у којем се чува мноштво чињеница и легенди о историји вијетнамске државе и народа.

Непосредно уз мотоциклима, људима и робом закрчену бучну Стару четврт Ханоја где се, стешњене, преплићу стотине занатлијских продавница, малих ресторана и хостела, лежи мирно језеро Хоан Кием, једна од омиљених дестинација становника вијетнамске престонице и страних туриста.

Лепи, старински црвени мост повезује обалу језера са минијатурним острвом на којем се, окружен зеленилом, налази популарни храм Нгок Сон, који је данашњи облик добио средином 19. века. У њему су сачуване статуе просветитеља Ван Ксуонга и великог вијетнамског хероја, војсковође Тран Хунг Даоа, који је крајем 13. века остварио бриљантну победу над моћном монголско-кинеском армијом Кублај-кана.

Поред прилике да одају пошту овој двојици великана, посетиоци храма, захваљујући огромној препарираној корњачи од 200 килограма која је 1967. године ухваћена у овом језеру у срцу Ханоја, могу да се подсете, односно науче легенду о важном тријумфу вијетнамског краља Ле Лоја над кинеским освајачима из доба династије Минг.

Вијетнамски владар, који је у серији битака почетком 15. века потукао кинеску армију и обезбедио независност Вијетнама, по тој легенди је пред устанак против страних завојевача добио магични мач од велике златне корњаче из овог језера.

Након ослобођења Вијетнама, док је краљ на броду прослављао тријумф над Кинезима, из воде је изронила огромна корњача и затражила му да у језеро врати мач којим је водио своју војску у бој.

Ле Лои је то и учинио и затим одлучио да језеро, до тада познато као Зелено, преименује у Хоан Кием („Језеро враћеног мача").

Њега због тога поред храма Нгок Сон, краси и „Торањ корњаче", стара грађевина налик капији храма, која се уздиже са још једног маленог острва, лоцираног у самом средишту језера.

Хватање живе корњаче дужине близу два метра и тежине 200 килограма у јеку рата са Сједињеним Америчким Државама, показало је да вишевековна предања становника вијетнамске престонице о томе да у језеру обитава једна или више дивовских корњача нису била без основа.

Велика корњача требало је да буде раскомадана да би се њено месо продало гладним становницима тешко бомбардованог Ханоја, али су локалне власти сазнале за тај догађај и наредиле да се корњача остави у животу.

Нажалост, она је подлегла повредама задобијеним током хватања, па су њена кожа и оклоп на крају искоришћени за препарирање и изложени у храму Нгок Сон, где изазивају немало чуђење и дивљење посетилаца.

Позориште лутака

На обали језера Хоан Кием, у близини споменика борцима за ослобођење од америчког јарма, налази се велика културна атракција Ханоја, чувено позориште лутака на води Танг Лонг, где колорит необичних, симпатичних лутки и опојна мелодија цимбала и бамбусових фрула, које прате бубњеви, гонг и звона, заводе гледаоца дубоко у свет маште и фантазије.

Дрвене лутке, тешке и до 15 килограма, у малом, четвртастом базену помоћу дугих штапова од бамбуса покрећу људи који иза кулиса стоје у води до појаса.

Народне приче са много хумора које вештом манипулацијом приповедају ови луткари, егзотичном инструменталном музиком и песмом прати оркестар одевен у традиционалне вијетнамске костиме, а његове певачице, поред тога што и саме свирају, повремено преузимају улогу наратора и укључују се у дијалог са дрвеним јунацима представе на води. 

И мада се може десити да се посетиоци Танг Лонга у задњим редовима са јефтинијом картом осете ускраћени за добар поглед на водену сцену а гледаоци у предњим редовима, због иритације коју проузрокује дим настао употребом пиротехничких средстава током представе, повремено пробуде из заноса изазваног бојом лутака и костима, мирисом воде и звуком старих, мистериозних инструмената, ово позориште лутака, својим необичним концептом и вишедимензионалним уметничким изразом, остаје вредна и незаобилазна станица за све људе који желе да упознају вијетнамску културу.

Мада један натпис на стели из 11. века означава краља Ли Нан Тонга као утемељивача и покровитеља ове уметности, водено луткарско позориште вековима представља израз земљорадника и рибара, те се сматра да је оно заправо настало још у десетом веку у делти Црвене реке на северу Вијетнама, као врста забаве коју су упражњавали тамошњи сељаци током периодичних поплава које су захватале њихова насеља и поља пиринча.

И заиста, теме представа овог позоришта често су из живота сељака: љубав, рад или дечја игра, али и историјски догађаји, попут борбе против кинеских и монголских освајача, те легенде и митови.

Такмичења и ривалство између села у томе ко ће приредити бољу представу у средњем веку су довела и до појаве тајних техника у управљању луткама и стварања сценарија који су преношени само ограниченом броју људи.

Постоје и записи о томе да су у позном средњем веку постојале и професионалне трупе, које су путовале и одржавале представе по селима на простору данашњег северног и централног Вијетнама.