Београд је више од музеја и ноћног живота, посетите неко од ових излетишта

На 30. километар узводно Савом, сместило се наутичко село Бисер. Крај сваке од 16 сојеница је вез за чамац. Радо долазе породице са децом, а највише пецароши.

"Пецароши знају кад гризе риба па у то време и дођу. Сом, шаран, бабушка, то је оно што овде може да се упеца", наводи Марина Кузмановић из Туристичке организације Сурчина.

Новопечени младенци Марија и Василије баш овде су пожелели да позирају.

Недалеко је резерват природе Бојчинска шума, где се место у дебелој ладовини резервише данима унапред.

"Овде постоје смештајни капацитети у виду бунгалова који се могу изнајмити преко викенда, постоји трим стаза кроз шуму и ергела коња", истиче Соња Аврамовић из "Бојчинске колебе".

На најпитомијим коњима у ергели за децу се организују школе и кампови јахања.

"Коњ је дивна племенита животиња и деца јако лако успоставе комуникацију са њим, већ после десет-петнаест минута у друштву коња деца се скроз опусте", каже Ангелина Мерингер из Коњичког клуба Бојчин.

Шумадијски део Београда 

Идемо сада у шумадијски део београдског атара. Драган је као војни пилот годинама летео на "орлу", а онда се пензионисао и приземљио у космајском селу Америћу. Са женом и четворо деце запловио је у туристичке воде.

"У почетку нисмо ни знали шта нас све чека, сада видимо и знамо шта нас чека, много обавеза и морамо сви као породица да се ангажујемо да бисмо достигли одређени ниво туристичке понуде", прича Драган Вујчић из овог етно-села.

У свим смештајним објектима које је екипа РТС-а посетила преноћиште кошта између 1.000 и 1.500 динара, а домаћини се убрзано пријављују за ваучере јер се од ове године они могу користити и у престоници.

Наравно да има интересовања, Београд је занимљив за грађане из других делова Србије, одувек је био и увек ће и бити", каже директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић.

Стари занати негују се у подавалском селу 

Шетњу београдским излетиштима завршавамо у подавалском селу Раковици, у јединственом музеју старих и уметничких заната. Овде се тка, кује, пустује вуна, израђују опанци. Многи сувенири који се поклањају члановима страних државних делегација, настали су баш овде.

"Поред туриста доста радимо и са децом и предшколцима пошто они имају предмет 'традиција' и радо долазе, питају за сваки алат, воле да причају са мајсторима и да мало боље схвате технике старих заната", истиче Дејан Милосављевић из Удружења "Наше руке". 

Даница се бави калиграфијом, односно краснописом. Старим уставним ћириличким писмом, којим је написано и Миросављево јеванђеље, исписала је "Мој је одмор моја Србија" – погледајте и видео.