Наша пустиња којој Марија Терезија није дала да се прошири

Делиблатску пешчару краси 900 врста биљака, а банатски божур, пешчарско смиље и шерпет специфични су за ово подручје. Пре два века ово је била пустиња и да би спречила ширење песка, Марија Терезија је наложила пошумљавање.

Данас највише има багрема, белог и црног бора. Љубитељи аутохтоних врста животиња овде могу видети стада подолских говеда чијом испашом се чува биодиверзитет 250 хектара пашњака.

У овом заштићеном резервату природе све је више и приватних објеката за смештај, а има и оних луксузнијих са базенима, винаријама и виноградима који се налазе на надморској висини од 100 метара.

„Имамо обиље шумских предела и микроклима Делиблатске пешчаре је повољна за одмор. Овде је ваздух сличан планинском баш због близине пешчаних дина, борових шума и много зеленила“, каже Ненад Живанов, власник „Санд ризорта“ и винарије „Ђорђе“.

Деца највише воле део Романтичне земље која сваког госта уводи у бајковите пределе специјалног резервата природе. 

Шетња падинама, динама и сусрет са срнама 

Локална самоуправа Општине Алибунар изградила је нов пут којим се сада много лакше стиже од Владимировца до Девојачког бунара које је омиљено излетиште викенд туристима.

„Треба све ово доживети, прошетати овим падинама, динама и видети све природне лепоте, а није реткост да се сретнете и са јеленима, срнама и понеком дивљом свињом“, истиче Душан Дакић, председник Општине Алибунар.

На јавној презентацији у Општини Алибунар налази се урбанистички пројекат за изградњу спортско-рекреативног центра на 8.000 квадратних метара и за две године када се буду изградили и први хотели са аква-парком Делиблатска пешчара ће тек засијати пуним сјајем.