Шта све можете да видите, али и пробате у Суботици

Вековима је била на путевима сеоба народа, ветрометини историјских промена, са ове или оне стране границе. Суботица је зато у свему мулти: етнички, верски, културно.

Индустријализација је почетком 20. века, донела грађевине које су украсиле језгро града тако да се посетиоци осећају као у музеју на отвореном:

"И амерички 'Њујурк Тајмс' је писао о томе како је то град бисер сецесије и да га свакако препоручује за посетити. Оно што је занимљиво је тај специфичан вид сецесијске архитектуре, то је такозвана мађарска сецесија која је китњастија у односу на друге", рекао је Александар Медаковић, директор Туристичке организације Суботице.

Градска кућа је за Суботичане попут светионика, а за туристе место које се не сме пропустити због изузетних витража и флоралних украса. Ко жели, овде може и да уплови у брачне воде. Неки гости, суботичке палате некадашњих трговаца и банкара, пореде са кућама од чоколаде. Посебна атракција је синагога која није само сакрални храм јеврејске заједнице.

"Њена лепота не може да се упореди ни са чим, то је један од најлепших драгуља сецесијске Суботице и најпрестижније место за одржавање концерата у Суботици", рекла је Хајналка Илеш, координаторка Фондације "Суботичка синагога".

Етно-салаш у Таванкуту, ергела липицанера 

У 15-так километара удаљеном Таванкуту јединствена колонија слика од сламе и етно-салаш, својеврсни у времеплов салашарских насеобина и њихових обичаја. Можете их видети и на бројним другим салашима у околини града.

"У нашем породичном домаћинству припремамо домаћу храну у амбијенту старог салаша, уз које нудимо домаћа вина од типичних сорти за ове крајеве."Миљан Пољаковић, Вински салаш "Чувардић" на Келебији.

Увек се добро јело на овим просторима, па ће вас и суботички ресторани освојити ђаконијама, а послатичарнице бацити на додатне муке. Зато се као следећа тачка окупљања намеће највећа ергела липицанера у Србији.

"Главни адути наше ергеле су јахање пони коњића, што иначе најинтересантније људима, постоје и рекративна и теренска јахања у природи, у шуми. Можете и да се провозате кочијама, исто у понуди имамо и музеј кочија", каже Анита Такач са "Ергеле Келебија".

Градски хроничари кажу да су Суботичани завршили универзитет заједничког живота у различитости. Гости су позвани да у граду Ивана Сарића, Александра Лифке, Дежеа Костолањија, Блашка Рајића, Данила Киша и других познатих Суботичана, осете ту атмосферу.