Гренобл показује да је „зелена револуција“ и те како могућа

Град ушушкан између алпских планинских венаца, на две реке, на само два сата од Монблана, највишег врха Европе, Гренобл је дошао до другог врха, али неславног. Просечна температура расте више него у целој Француској.

Свесни процеса без повратка, решили су да, ако не да окрену смер, макар успоре процес климатских промена. Кренули су у експерименте. Један од њих покушава да покаже да ли је могуће да становање буде потпуно самоодрживо – да енергију коју трошите сами произведете?

Ове зграде су готово потпуно аутономне, односно енергетски независне.

„Наш стан струју добија из соларних панела. Вода се рециклира од кише, и ту воду користимо за туширање и за тоалете. Дакле, воду за пиће не користимо за тоалет, што је више еколошки“, каже Билел Уерги.

„На тушу постоји један систем за конзумацију воде, градације од зеленог, преко плавог, до црвеног. Ја никада не стигнем до црвеног, али ако се појави морате да престанете са коришћењем воде“, додаје Луис Булиер.

Укупно за стан кирија изађе 640 евра, а за струју месечно плаћа 30 евра, што је у поређењу са стандардним ценама мање за око 50 до 60 евра месечно.

Агенција која је под капом локалне власти подстиче обнову енергетски неефикасних зграда ради се изолација кровова, зидова, подова и степеништа. Циљ да реновирају 5.000 кондоминијума и тиме остваре 40 одсто уштеде енергије.

„Просечна цена реновирања по стану је око 20.000 евра, али уз помоћ субвенција буде у просеку око 13.000 евра. Они са мањим примањима добијају више бесповратних средстава, па плаћају мање, цена може да се спусти и до 5.000 евра. Како би то платили, грађани могу да узму зајам од банке“, објашњава Гаел Богуто из локалне агенције за климу и енергију.

Ипак, да се уложено исплати, мора се чекати 10 година. До тада се не чека на остало. Осамдесет одсто града греје се помоћу енергије из обновљивих извора и са амбицијом да то буде 100 одсто до 2030. године.

До тада желе и да смање ефекат стаклене баште за 50 одсто. Овде је зато песак краљ, а бициклисти и тротинети имају централно место – траку средином улице и чак 400 километара стаза.

Главном улицом у центру града могу се кретати само градски превоз, бицикли и тротинети. А у већини улица не може се кретати брже од 30 километара на сат. Тако успевају да смање буку, али и емисију штетних гасова за четвртину.

Гренобл је започео еколошку авантуру коју многи виде као инспиративну. На челу је градоначелник који је дошао из Зелене партије и жели „Њу дил“ за Гренобл.

„Удвостручио се број бициклиста у последњих шест година, чланови градске управе користе бицикле, када смо дошли на власт 2014, продали смо 15 аутомобила које је град користио. Користим бицикл, како би се људи идентификовали да не постоји дискрепанца између онога што говоримо и радимо. Имамо 10.000 бицикала за изнајмијивања, а у Паризу их је мање од 20.000, а ми смо 15 пута мањи од Париза“, истиче градоначелник Гренобла Ерик Пиол.

Један експеримент се засигурно није допао свима. Град је 2014. одлучио да каже збогом билбордима, па их данас нећете видети на улицама Гренобла иако град због тога остаје без 600.000 евра годишње. Одговарају да је град лепши без њих.