Читај ми!

Корњаче милионима година насељавају нашу планету и добиле су свој дан

Корњаче су настањивале Земљу пре него што су се развили диносауруси, а још увек су ту. На свету постоји више од три стотине различитих врста корњача, од којих је седам морских, 180 слатководних, док остатак живи на копну. Од 2000. године, 23. маја се обележава Светски дан корњача.

Живе на свим континентима, а препознатљиве су по оклопу, дуговечности, спором кретању. Величине су од 10 центиметара па до преко један метар.

„Врста калифорнијске корњаче које долазе код нас су бебе корњаче, али нико од трговаца, који, слободно могу да кажем, јако су необразовани, не кажу да је то мала беба. Нико од трговаца не каже да је њој потребно УВ зрачење, да јој је потребан велики акваријум, јер она расте. Њој је потребна специјална храна, или макар разноврсна храна. Потребна јој је температура и филтрирање. Једној корњачи када порасте потребна је акваријум запремине око сто литара, са филтером и грејачем“, објашњава Бранислав Јаковљевић, менаџер пројекта Јавни акваријум и тропикаријум Београд.

Нажалост, када порасту, ови кућни љубимци често деци више нису занимљиви, додаје Јаковљевић. И уместо да питају шта да раде, већина људи пусти корњаче у природу, што је најгоре могуће решење.

„Завод за заштиту природе Србије, са којима Јавни акваријум и тропикаријум Београда блиско сарађује, има наређење да кад год види ове корњаче у природи, треба да их убије, да их уништи. Те корњаче у природи су халапљиве и успеле су да се адаптирају на све услове, од хладне зиме и хладне воде, и размножавају се и угрожавају наше домаће врсте корњаче“, напомиње саговорник РТС-а.

Где год се појавила црвеноуха калифорнијска корњача, наше аутохтоне сорте корњача више нема, осим у неким изолованим стаништима где људи нису донели своје кућне љубимце.

Зато, уколико се определите за корњачу као кућног љубимца, неопходно је обезбедити одговарајуће услове за њен опстанак. Оне су биљоједи и месождери, а заједничко им је да се од опасности и хладноће скривају у свој оклоп.

На нашим просторима најзаступљеније су водена и шумска корњача, које током зиме улазе у хибернацију.

„Како температура падне, тако и температура њиховог тела падне и њихови органи почињу полако да се успављују. Не раде ензими, не једу и једноставно почињу да спавају. Број откуцаја срца се смањи на тотални минимум, а дисања готово да нема. Наше корњаче, ево ја сам сведок, да су целе зиме биле под водом“, наглашава Бранислав Јаковљевић.

Уколико нисте више у могућности да пружите дом корњачи, бригу о њој увек можете показати. Јавни акваријум и тропикаријум, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије, отворио је едукативне просторије где посетиоци могу да науче нешто ново и корисно о корњачама, а могу и да их удоме.