Дан планете Земље - можемо ли се похвалити домаћинским односом према природи

Нажалост, разне врсте биљака и животиња заувек су нестале са наше планете. Лични допринос заштити планете даје и Милан Пауновић из Природњачког музеја у Београду.

Да бисмо знали у каквом је стању наша планета, морамо знати шта смо до сада изгубили, а шта нам је остало. Пауновић заједно са колегама из бројних институција припрема Црвену књигу сисара.

Црвене књиге су иначе национална документа која говоре о значајним променама у стању одређене групе организама.

„Ово је шеста по реду Црвена књига. До сада су изашле Црвена књига васкуларних биљака, водоземаца, гмизаваца, птица, неких инсеката... А ово је прва књига тог типа о сисарима у Србији", рекао је у Јутарњем програму Пауновић.

Књига обухвата 41 врсту (које у угрожене) од 101 врсте колико је познато у Србији. Њен излазак се очекује до краја године.

„Јако је значајан документ, говори о биологији и екологији сваке врсте, говори о стању, о угрожености, о факторима који угрожавају, о мерама које су до сада предузете, и доносимо препоруке мера за будућност да би се те врсте очувале", рекао је Пауновић.

Додао је да свака врста има своје специфичности и да су њихове популације различите бројности.

Последњих деценија није уочен степски скочимиш, који вероватно јесте присутан али са малим бројем јединки, европска видрица је ишчезла, како из Србије тако и у региону.

Истиче да је добар пример асистираног обнављања врсте - евроазијски дабар, који својевремено ишчезао, али је током 2003. и 2004, поново населио наше просторе. 

Гост РТС-а је говорио и о заштити медведа у нашој земљи, чија се популација обнавља, али који је, како истиче, још увек рањива.

Пауновић је указао на утицај човека када је у питању угроженост одређених врста, говорећи и о непосредном утицају, кроз „притисак на станишта".

„Штета је што тек сада имамо прву Црвену књигу сисара у Србији, међутим, надамо се да је ово само почетак, практично, на сваких пет до десет година треба да излазе нова издања тих књига, како бисмо, сходно стању у природи, ми адекватно реаговали и заштитили све врсте које су угрожене", рекао је.

Србија спада у подручја са богатом фауном сисара.

„Стање је добро. Наша недовољно развијена индустрија је у прошлости допринела томе да дође до значајног очувања, и ако се упоредимо са земљама рецимо западне Европе, где је урбанизација енормних размера, ми смо релативно земља очуваног станишта и популација, али се о њима морамо бринути, и јако је важно да имамо прекограничну сарадњу јер природа не познаје границе, и заштита природе је интегрална ствар", закључио је Пауновић.

Поручио је, поводом Дана планете Земље, да треба да се према природи односимо маниром доброг домаћина.