Нездрав ваздух удише 99 одсто човечанства

Рекордан број од преко 6.000 градова у 117 земаља сада прати квалитет ваздуха, али људи који живе у њима и даље удишу нездрав ваздух са одређеним нивоима финих честица и азот-диоксида, при чему су људи у земљама са ниским и средњим приходима у највишем ризику. 

Налази су подстакли Светску здравствену организацију да истакне важност сузбијања употребе фосилних горива и предузимања других опипљивих корака за смањење нивоа загађења ваздуха.

Овај извештај је објављен уочи Светског дана здравља, који се ове године обележава на тему Наша планета, наше здравље.

Ажурирање базе података о квалитету ваздуха Светске здравствене организације за 2022. годину уводи, по први пут, земаљска мерења средњих годишњих концентрација азот-диоксида. (NО2), који је уобичајени урбани загађивач.

Такође укључује мерења честица са пречником једнаким или мањим од 10 μм (ПМ10) или 2,5 μм (ПМ2,5). Обе групе загађивача потичу углавном од људских активности које се односе на сагоревање фосилних горива.

Нова, најобимнија база 

Нова база података о квалитету ваздуха је најобимнија до сада у погледу покривања изложености загађењу ваздуха на терену.

Око 2.000 више градова/насеља сада бележи податке о праћењу честица ПМ10 и/или ПМ2,5. Утврђен је скоро шестоструки пораст у извештавању од када је база података покренута 2011. године.

У међувремену, база доказа о штети коју загађење ваздуха наноси људском телу убрзано расте и указује на значајну штету узроковану чак и ниским нивоима многих загађивача ваздуха.

Чврсте материје, посебно ПМ2,5, способне су да продру дубоко у плућа и уђу у крвоток, изазивајући кардиоваскуларне, цереброваскуларне тегобе (шлог) и респираторне проблеме. Постоје докази да честице утичу на друге органе и такође изазивају друге болести.

Оксиди азота повезани су са респираторним болестима, посебно астмом, што доводи до симптома (као што су кашаљ, пискање или отежано дисање).

Светска здравствена организација је прошле године ревидирала своје Смернице за квалитет ваздуха, учинивши их строжим у настојању да се помогне државама да боље процене стањее сопственог ваздуха.

„Тренутна забринутост за енергију наглашава важност убрзања преласка на чистије, здравије енергетске системе", рекао је др Тедрос Гебрејесус, генерални директор СЗО.

„Високе цене фосилних горива, енергетска безбедност и хитност решавања здравствених изазова, загађења ваздуха и климатских промена, наглашавају хитну потребу да се брже крене ка свету који много мање зависи од фосилних горива", додао је.

Бројне владе предузимају кораке да побољшају квалитет ваздуха, али СЗО позива на брзо интензивирање акција међу којима су усвајање или ревидирање националних стандарда квалитета ваздуха у складу са најновијим Смерницама за квалитет ваздуха СЗО, праћење квалитета ваздуха и идентификовање извора загађења ваздуха, подршка преласка на искључиво коришћење чисте енергије у домаћинству за кување, грејање и осветљење.

Позива се и на изградњу безбедних и приступачних система јавног превоза и мреже прилагођене пешацима и бициклима, на спровођење строжих стандарда о емисији издувних гасова, потом на инвестирање у енергетски ефикасне стамбене објекте и ефикаснију производњу електричне енергије.

Међу препорукама су и побољшање индустрије и боље управљање комуналним отпадом, смањење обима спаљивања пољопривредног отпада, спречавање шумских пожара...
СЗО апелује и да се у наставне планове и едукацију здравствених радника укључи градиво о утицају загађености ваздуха.

У 117 земаља које прате квалитет ваздуха, ваздух у 17 одсто градова у земљама са високим приходима је испод СЗО смерница за квалитет ваздуха који се односи на честице ПМ2,5 или ПМ 10.

У земљама са ниским и средњим приходима, квалитет ваздуха у мање од 1 одсто градова испуњава прагове које препоручује СЗО.

Циљ - праћење напретка одрживог развоја 

На глобалном нивоу, земље са ниским и средњим дохотком и даље имају већу изложеност нездравим нивоима ПМ честица у поређењу са глобалним просеком, али обрасци концентрације NО2 су различити, показујући мање разлике између земаља са високим, ниским и средњим дохотком.

„Након што смо преживели пандемију, неприхватљиво је и даље имати седам милиона смртних случајева који се могу спречити и безброј изгубљених година доброг здравља које је могуће спречити због загађења ваздуха. То је оно што говоримо када погледамо брдо података о загађењу ваздуха, доказа и доступних решења. Али човек се више бави инвестицијама чији се производи и последице рада односе и те како на стање животне средине", рекла је др Марија Неира, директорка Одељење за животну средину, климатске промене и здравље при СЗО.

Људи који живе у земљама са нижим и средњим приходима највише су изложени загађењу ваздуха. Они су такође најмање покривени у погледу мерења квалитета ваздуха - али се ситуација поправља, наводи СЗО.

Европа и донекле Северна Америка остају региони са најсвеобухватнијим подацима о квалитету ваздуха. У многим земљама са ниским и средњим приходима, док мерења ПМ2,5 још увек нису доступна, примећују се велика побољшања у мерењима између последњег ажурирања базе података.

База података за 2022. има за циљ праћење стања ваздуха у свету и служи за праћење напретка циљева одрживог развоја.

Светски дан здравља, који се обележава 7. априла, усмериће глобалну пажњу на хитне акције потребне да би људи и планета остали здрави и подстакли покрет за стварање друштава фокусираних на добробит. СЗО процењује да је више од 13 милиона смртних случајева широм света сваке године последица еколошких узрока који се могу избећи.