Читај ми!

Највеће мрестилиште ледене рибе откривено у водама Антарктика

У близини ледене плоче Филхнер на југу антарктичког Веделовог мора, истраживачки тим је пронашао највеће до сада познато мрестилиште ледене рибе. Подводном камером на морском дну је снимљено на хиљаде гнезда ледених риба врсте Неопагетопсис ионах.

Чим је камера са даљинским навођењем снимила дно Веделовог мора на више од 305 метара испод леденог покривача, Лилиан Бeрингер, студент истраживач на Институту „Алфред Вегенер" у Немачкој, видела је гнезда ледених риба. Пешчано дно је било прекривено кратерима величине хула-хопа на размаку од тридесетак центиметара. У сваком удубљењу је преко гомиле јаја лежала по једна ледена риба раширених пераја попут крила слепог миша.

Потпуно у складу са својим именом, ледене рибе живе у водама чија температура је тик нешто изнад нуле са огромним срцима и крвљу бистром као вотка. Крв им је провидна јер у њој нема црвених крвних зрнаца и хемоглобина који је задужен за транспорт кисеоника кроз тело. Захваљујући овој генетској деформацији, пре него еволуцији, ледене рибе могу кроз кожу да апсорбују кисеоник из антарктичких вода.

Мрестилиште је први пут снимљено у фебруару 2021. године на истраживачком броду „Поларштерн“ који је пловио водама Веделовог мора у намери да проучава нешто друго, а не ледене рибе. Било је три сата ујутру близу Антарктика, што значи да је Сунце већ било изашло, али је већина чланова посаде на броду спавала. На изненађење Лилиане Берингер, камера која је била укључена све време док се брод кретао почела је да емитује снимке гнезда ледених риба.

После још два зарона камере, научници су проценили да се ова колонија ледене рибе Неопагетопсис ионах протеже на 240 квадратних километара спокојног антарктичког морског дна и да има укупно 60 милиона активних гнезда. Истраживачи су описали локацију – највеће мрестилиште познато до сада – у раду који је објављен у чаропису Current Biology.

У сваком од новооткривених гнезда било је у просеку 1.735 јаја која ако би остала незаштићена била би лака мета предатора као што су морске звезде, чекињасти црви и морски пауци. Зато мужјаци стоје на стражи како би осигурали да њихово потомство не буде прождирано, барем не пре него што се излегу, а својом издуженом доњом вилицом могу и да чисте гнездо, објашњава Мануел Новило, истраживач у Музеју природних наука Бернардино Ривадавиа у Аргентини, који није био укључен у конкретно истраживање.

Отприлике три четвртине гнезда колоније чувала је једна риба. Истраживачи су приметили да је колонија заузимала необично топао део дубоке воде, са температурама до око 1,67 степени Целзијусових – што је прилично топло у поређењу са другим антарктичким водама.

Иако откриће гнезда доприноси научничком разумевању животног циклуса ледене рибе, оно поставља још више питања. Колико често се граде гнезда и да ли се поново користе? Да ли риба умире након што се излегу јаја? Или, можда најочигледније: Зашто баш ту?.

Аутори немају сигурних одговора, само нагађања. Можда топле дубоке струје воде рибу до ових терена. Можда постоји обиље зоопланктона за младе да га прогутају. Или је можда нешто друго.

Али мора да постоји нешто посебно у вези са локацијом активне колоније. На око 50 километара западно, истраживачи су пронашли део морског дна на сличан начин прекривен гнездима, али су сва била празна. Напуштена гнезда су заузели сунђери и корали.

Воде изнад овог огромног мрестилишта ледених риба такође угошћују гладне Веделове фоке. Када су истраживачи прикупили податке о сателитском праћењу фока током експедиције и анализирали их са претходним подацима, открили су да фоке роне првенствено до гнезда ледених риба.

Пре краја крстарења, истраживачи су поставили камеру која ће снимати локацију два пута дневно током две године и надају се да ће открити још више о животном циклусу ледене рибе.

Нови увиди у то како се ледене рибе размножавају и доприносе поларним мрежама хране могу помоћи у управљању и очувању њихове популације. Аутори тврде да нови рад пружа довољно доказа за заштиту Веделовог мора у складу са Конвенцијом о очувању морских живих ресурса Антарктика.

„Морско дно није само пусто и досадно“, наглашава марински биолог Пурсер. „Још увек су могућа тако значајна открића као ово, чак и данас у 21. веку“.

број коментара 0 Пошаљи коментар