Одрживи град Дубаија који пркоси суровим климатским условима

Двадесет километара јужно од центра Дубаија, на површини од 47 хектара, смештен је Одрживи град који пркоси суровим климатским условима.

„Основи циљ овог насеља је обезбедити живот у врелој клими, а не емитовати угљен-диоксид. Соларни панели на паркингу и на крововима кућа производе више струје него што насеље троши. Вода која се користи у домаћинству пречишћава се и служи за заливање“, наводи Карим ел Џисер, директор Одрживог града.

Куполе у низу чине кичму насеља, са једноставним еколошким системом хлађења у којима мештани узгајају поврће за сопствене потребе.

„Када је напољу 45 степени, унутра је само 28“, додаје ел Џисер.

Куће су орјентисане ка северу, у уским улицама, како би правиле сенку једна другој. Високу влажност ваздуха искористили су за добијање воде. Свака кућа произведе седам литара дневно.

„Панел који ради на соларни енергију чува влагу у својој унутрашњости, минерализује и филтрира насталу воду и она одлази у кухињу“, објашњава директор Одрживог града.

Многи су изабрали да баш овде живе и раде.  

„Одлучили смо да живимо у одрживом граду да бисмо били више одрживи. Нема саобраћаја, у контакту смо са мајком природом“, истиче Сали Медисон, становница Одрживог града.

„Користимо само бицикле и багије и то је безбедније за децу. Рачуни су нижи јер користимо соларне панеле за обновљиву енергију. Рециклирамо“, додаје Владимир Ђунисијевић.

Идеју о одрживом граду желе да представе и у Србији. 

„Фокус је на три стуба: на еколошком, животној и друшвеној средини. Желимо да тако нешто применимо и у Србији", рекла је Долорес ел Шеле, представница за пословни развој.

Представници пословне делегације Србије обилазећи насеље уверили су се да многе идеје могу бити примењене и у нашој земљи.

„Оно што бих истакла је да је ова презентација почела тиме да око целог одрживог града постоји један зелени заштитини појас, да постоје дрвореди и да су све зелене површине повезане у јединствен систем“, наводи Весна Шабановић из Секретаријата за заштиту животне средине града Београда. 

„Искуство које смо овде видели можемо да пренесемо у наш град. То је уштеда воде, смањење губитака у потрошњи воде, рационално коришћење топлотне енергије, и што веће искоришћење простора које ми имамо за постављање соларних панела у граду“, каже Милош Петровић, из Научно-технолошког парка Ниш. 

Тајна овог одрживог града је очигледно у једноставним идејама, а мит је да одрживост мора да буде скупа. Дубаи се убрзано развија, али се убрзано и мења, усклађујући економске интересе са еколошким.