У сусрет Конференцији у Глазгову - како уз „нулту емисију“ спречити сценарио климатских катастрофа

Најновији извештај који су УН објавиле у августу, показао је да се свет загрева брже него што су научници раније мислили, и да је смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за најмање половину - ове деценије кључно за спречавање катастрофалнијих утицаја климатске кризе.

Протекла година јаких пожара и поплава у многим деловима света није оставила никакву сумњу да су климатске промене сада и овде, и да утичу на све крајеве Земље.

Генерални секретар УН-а Антонио Гутерес упозорио је светске лидере и јавност да је човечанство на путу ка „климатској катастрофи". Али, постоје знаци наде.

Уз „ковид-19", „клима" је била највише коришћена реч на Генералној скупштини УН-а у Њујорку, а САД и Кина су најавиле да ће преузети нове обавезе за суочавање са кризом и да ће у томе сарађивати као значајни емитери штетних гасова.

COP је Конференција уговорница Конвенције УН-a о климатским променама, која се одржава сваке године, иако је прошле године одложена због пандемије.

Светски лидери, министри и други званичници расправљају о климатским питањима. Конференција у Глазгову је 26. састанак групе.

Конференција има и састанке на маргинама у којима учествују људи из пословног сектора, представници компанија за фосилна горива, климатски активисти, експерти и сви заинтересовани за проблем климатске кризе.

Пола степена од велике важности 

Више од 190 држава потписало је Париски споразум након конференције COP21 2015. године, како би ограничило повећање глобалне температуре на знатно испод два степена у односу на прединдустријски ниво, пожељно на 1,5 степени.

Пола степена можда не звучи као велика разлика, али научници кажу да ће свако додатно загревање изнад 1,5 степени изазвати интензивније и учесталије климатске екстремне прилике.

На пример, ограничавање загревања на 1,5 степени уместо на два степена могло би довести до тога да ће око 420 милиона људи мање бити учестало изложено екстремним топлотним таласима, наводе из УН-а.

Научници виде та два степена као критични праг где би екстремно време претворило нека од најгушће насељених подручја на свету у ненастањиве пустиње или би их поплавило морском водом.

Иако је Париски споразум био значајан тренутак у настојању да се реши климатска криза, он није укључивао детаље о томе како ће свет постићи жељени циљ.

Алок Шарма - члан парламента Британије и председавајући COP26 - изјавио је да жели да се на овогодишњој конференцији постигне договор о низу кључних циљева, укључујући:

-Одржавање циља од 1.5 степени, коме су се неке земље произвођачи фосилних горива опирале,

-Одређивање датума завршетка употребе угља, што оставља отвореном могућност да се настави коришћење одређених количина овог ресурса, све док се већина емисија гасова са ефектом стаклене баште из фосилних горива може спречити да уђу у атмосферу,

-Обезбеђивање 100 милијарди долара годишње за финансирање проблема са климатским проманама о чему су се сложиле богате земље, како би се државама у развоју помогло у смањењу емисије фосилних горива и како би се прилагодиле утицајима кризе,

-Продаја нових аутомобила са „нултим емисијама" у року од 14 до 19 година,

-Окончање крчења шума до краја деценије,

-Смањење емисије метана, снажног гаса са више од 80 пута већом снагом загревања од угљен -диоксида.

Шта је „нето нула емисија"?

Многе земље су се обавезале да ће до средине века достићи „нето нулу". Нето нула је када количина емитованог гаса са ефектом стаклене баште није већа од количине уклоњене из атмосфере.

Да би постигле „нето нулу", земље и компаније морају да се ослоне на природне методе - попут шума - да уклоне исту количину угљеника коју емитују, или да користе технологију познату као „хватање и складиштење CO2" пре него што уђе у атмосферу а једна од могућности је складиштење под земљом.

Добра вест је да је извештај УН -а из августа показао да, ако свет достигне „нето нулу" до средине века, глобално загревање може бити задржано на око 1,5 степени Целзијуса.
Али неки научници и активисти кажу да су и „нето нула" акције - проблематична ствар и да се нове технологије „заробљавања" могу злоупшотребити и служити као покриће за даље емитовање штетних гасова.

Нуде алтернативу која укључује коришћење обновљивих извора енергије, електричне аутомобиле...

Ипак, неке емисије је тешко, чак немогуће, елиминисати. На пример, свет још увек нема „чист" начин за производњу челика у великим размерама, иако то раде нека мања предузећа. Те емисије ће вероватно морати да се надокнаде уклањањем угљеника из атмосфере.

Амерички председник Џозеф Бајден најавио је да ће удвостручити финансијску обавезу Америке да помогне земљама у развоју да се суоче са климатском кризом на 11,4 милијарде долара годишње. За присвајање тих средстава биће му потребно одобрење Конгреса.

То је заокрет у односу на године под претходном америчком администрацијом, када је тадашњи председник Доналд Трумп повукао САД из Париског споразума.

Сарадња великих сила улива наду 

Кинески председник Си Ђинпинг такође је издао саопштење, у коме се наводи да његова земља неће градити нове енергетске пројекте на угаљ у иностранству.

Најаве приближавају Кину и САД корак ближе успешној борби против климатске кризе и могу бити предзнак будућег напретка између две земље.

Према Париском споразуму, државе потписнице су се обавезале да ће смањити ниво утврђене националне емисије штетних гасова, и да ће базу смањења ажурирати до 31. јула ове године. Око 70 држава то још није учинило.

Очекује се и да ће неке земље, велики произвођачи фосилних горива или оне чија индустрија зависи од великих количина угља, чије се резерве и даље увелико користе, послати представнике на конференцију са циљем да се супротставе наведеним вишим, амбициознијим циљевима.