Као последица тога, рибе јужног Медитерана, попут баракуде и кирње, мигрирају према северу, а 1.000 инвазивних врста ушло је кроз Суецки канал и Гибралтарски мореуз, расељавајући и угрожавајући локалне врсте.

Корални гребени се све више смањују, док се медузе множе, толико да рибари често улове више медуза од рибе, каже се у извештају.

Највише забрињава то што загревање прети великим стаништима морске траве posidonia oceanica у мору, које могу апсорбовати до 42% емисије угљендиоксида из медитеранских држава.

Светски фонд за природу апелује да се под хитно знатно прошире заштићена морска подручја.