Трећина домаћинстава у Србији се греје на дрва, да ли су шуме у Србији у опасности

Ове године 50. пут се обележава Светски дан шума. Установљен је 1971. године на генералној конференцији Генералне конфедерације пољопривреде, а уз подршку Уједињених нација и њихове Агенције за храну и пољопривреду.

„Сваке године кад обележавамо овај датум, имамо дугачију тему. Ове године, тема је Обнова шуме, пут ка опоравку и благостању“, навео је Владимир Николић из Управе за шуме Министарства пољопривреде Србије.

Чини се да планинарење и шетња по шуми никада нису били популарнији.

„Мислим да нас је пандемија подсетила да треба да се вратимо природи. Такође, никада нисмо више били свесни значаја природе, а и никада нисмо више одлазили у природу, бар колико се мени чини. У протеклих годину дана смо имали прилике и да се вратимо природи, а и да откријемо шта нам она пружа, као и лепе пределе Србије и да уживамо у чистом ваздуху“, истакао је Николић.

Према последњем попису, то јест подацима из 2009. године, шумовитост Србије је 29,1 проценат, што је око 2,2 милиона хектара шума. Међутим, према просторном плану Србије, површина под шумама требало да буде око 41 одсто.

Како надокнадити шуму која нестаје 

У овом тренутку ради се друга национална инвентура шума и, врло вероватно, 2022. године имаћемо прелиминарне податке. Према подацима који стижу са терена, шумовитост би могла би да се креће између 35 и 37 одсто.

Важна питања су како надокнадити шуму која недостаје и како надокнадити стабла која сваке године нестану у планској и непланској сечи.

„Морамо да посматрамо ствари локалније јер имамо општине попут Мајданпека и Жагубице које имају шумовитост преко 70 одсто, а имамо и општине попут Кикинде која је искључиво пољопривредна и где је шумовитост испод пола посто“, објашњава гост Јутарњег програма.

Према његовим речима, кроз планове развоја општина и стратешка документа треба видети где фале шуме и онда ту интервенисати.

„Оно што нам иде на руку је природна обнова. Нажалост, имамо све веће миграције из села у градове и неке површине које су пре 100 година биле шуме па биле искрчене због пољопривредног земљишта полако се враћају шуми. Ми као шумарска струка, такође, вршимо интервенције, између осталог и пошумљавање“, наводи Николић.

Пошумљавање се, углавном, ради на пољопривредном земљишту. Како би се дошло до жељене пошумљености од 41 процента, годишње је потребно пошумити између 5.000 и 6.000 хектара не рачунајући интервенције у постојећим шумама.

Бесправна сеча и пожари угрожавају шуме

„Главна разлика је у томе што су бесправне сече изазване од стране људи, док пожари могу бити изазвани и од стране природе и људи. Највећи проблем са бесправном сечом имамо на административној линији са Косовом и Метохијом и ту је обим сеча у последњих седам-осам година у износу од 25.000 до 30.000 кубних метара, што није мало и пртив тога се морамо борити“, указао је гост Јутарњег програма.

Једно од три домаћинства у Србији користи дрва за грејање. Николић истиче да дрва за огрев има довољно јер је обновљив ресурс у питању.

„Уколико паметно, да тако кажем, газдујемо шумама, имаћемо ресурса довољно и за наредне генерације“, истакао је Николић.

Једна од више од 300 функција шума је да чувају земљиште од ерозије и то не само од дејства воде него и ветра, као и јављања клизишта.

„На деловима територије где имамо шуме, ем је утицај падавина мањи, ем је отицање мање. Кад имате отицање, односно брзу воду и велике количине воде у једном тренутку, онда имате и процес ерозије а шуме утичу да се ти процеси умногоме смање“, поручио је Николић.