Колико је „вруће“ у утроби вулкана на Новом Зеланду

Да би предложени план за екстракцију топлоте из вулкана функционисао, научници треба да процене колико је топло испод површине вулкана и колика је могућност експлоатације геотермалне енергије из вулкана.

Технолошке могућности за експлоатацију енергије из стена све су модерније и применљивије.Научници сматрају да се са повећањем дубине повећава и енергија скривена у стенама вулканских подручја.

На Новом Зеланду направљен је експлоатациони пројекат за добијање енергије из вулкана на дубинама до једног километра. 

Новозеландски геолози планирају да искористе топлоту вулкана како би смањили климатске емисије штетних гасова. План је да се користити топлота магме.

Група геолога Новог Зеланда, града Данидина нада се смањењу емисије штетних гасова и побољшању климатских услова за живот. Идеја је  бушење дубоко у угашени вулкан стар 11 милиона година испод града Јужног острва како би искористила сва топлота.

Др Мајк Палин и колеге са Универзитета Отаго истражују да ли би топлота могла бити одржив енергетски ресурс.

Геолози планирају да избуше две бушотине кроз седименте стене, на дубини до 500 метара у унтрашњост вулкана, а за то им је потребна новчана подршка владе.

Енергија из магме би се добијала пумпањем воде под земљом, а затим користила за загревање зграда.

„Не желимо да продамо пројекат пре него што сазнамо више о могућностима колико је наш угашени вулкан врућ. Могли би сте да се опечете јер је температура око 50 степени Целзијуса, а на дубини од једног километра температура је од 50 до 100 степени Целзијуса", истакао је др Мајк Палин.

Палин је описао свој занат као „геолошки детективски посао" и истакао да су њихове процене изведене из трагова у површинској лави као и налази из два бунара претходно избушена у региону. То све „указује  да се испод наших ногу налази врело стенско тело".

"Иако геотермална енергија обично памти снажне површинске вруће изворе, већина те исте енергије лежи недалеко испод површине. Постоји пуно места на којима је топлота на релативно малој дубини, унутар једног километра површине. То се може искористити", закључио је др Мајк Палин.