Читај ми!

Да ли су потребни додатни порези за људе који пречесто путују авионом

Према подацима нове студије, авиони које у просеку најчешће користи тек један одсто светске популације, проузроковали су половину емисије угљен диоксида у 2018. години.

Авиокомпаније су произвеле милијарду тона угљен диоксида и профитирале 100 милијарди долара неплативши климатску штету коју су проузроковале, проценили су истраживачи. 

Анализом се прикупљају подаци како би се добила јаснија глобална слика о утицају авиона на климатске промене.

Само 11 одсто светске популације летело је 2018. године, а четири одсто је летело у иностранство.

Становници САД који лете, имају убедљиво највећи „еколошки отисак" када је реч о емитовању угљен диоксида међу развијеним земљама.

Количина штетних гасова које емитују авиони у САД, десет пута је већа од десет најразвијенијих држава света заједно, укључујући Велику Британију, Јапан, Немачку и Аустралију, извештава се у Студији.

Истраживачи наводе да је студија показала да је „елитна група" која ужива у честим летовима имала велики утицај на климатску кризу која је погодила цео свет.

Рекли су да би пад броја путника од 50 одсто у 2020. години током пандемије коронавируса требало да буде прилика да се ваздухопловна индустрија „учини праведнијом и одрживијом".

Број летова у 2020. години опао је, за сада, за половину, али очекује се повратак на претходне нивое до 2024. године.

„Богати су имали превише слободе да планету дизајнирају у складу са својим жељама. Кризу би требало да схватимо као прилику да умањимо лош утицај ваздушног транспорта", рекао је Стефан Гослинг са универзитета Линеус у Шведској.

Ден Радерфорд из „Међународног савета за чисти транспорт" рекао је да је ова нова анализа покренула питање једнакости.

„Благодети ваздухопловства неједнако се уживају широм света и постоји јасан ризик да специјални третман који уживају авио-компаније само штити економске интересе богатих", изјавио је Радерфорд.

Субвенција за богате 

Истраживање, објављено у часопису Global Environmental Change открило je да велики удео људи у свакој земљи уопште није летео сваке године: 53 одсто у САД, 65 одсто у Немачкој и 66 одсто на Тајвану.

У Великој Британији одвојени подаци показују да 48 одсто људи није летело у иностранство у 2018. години.

Анализа је показала да је после САД, највећи авио-загађивач Кина.

Подаци су такође показали велики раст међународних летова од 1990. године до 2017.

Истраживачи су проценили трошкове климатске штете узроковане емисијама ваздухопловства на 100 милијарди долара у 2018. години. 

Одсуство плаћања за покривање ове штете „представља главну субвенцију најбогатијим", рекли су истраживачи.

Специјални намети за често летење један је од предлога за смањење њиховог броја. Неко ће морати да плати за декарбонизацију, зашто то не би били они који пречесто путују авионом", питао је Радерфорд.

„Можда је продуктивнији начин тражити од авиокомпанија да повећају удео мешавине синтетичких горива са ниским садржајем угљеника, које би било чисто 100 одсто до 2050. године" рекао је Гослинг.

Међутим, из Службе за односе с јавношћу Међународне асоцијације за ваздушни саобраћај, која заступа светске авиокомпаније, саопштили су да је „прича о елитизму можда имала неке темеље током шездесетих и седамдесетих година прошлог века".

„Данас је путовање авионом неопходно за милионе људи. Авио-индустрија платила је 94 милијарде долара директних пореза, попут пореза на добит у 2019. години, и 42 милијарде долара индиректних пореза попут ПДВ-а. И даље остајемо посвећени нашим еколошким циљевима. Ове године, док траје велика криза, авиокомпаније су се сложиле да истраже начине како да пређемо на нето нулту емисију штетних гасова до 2060.", наводи се у саопштењу.