Птице Овчарско-кабларске клисуре добијају личне карте

Ових дана су у Овчарско-кабларској клисури истраживачи Друштва за заштиту и проучавање птица. Део опреме у овом истраживачком кампу је и једанаест мрежа. Помоћу њих до сада су успели да маркирају неколико стотина птица.

„Сенице су, углавном велике, плаве. Косови, црвендаћи и неке врсте из породице зеба, то су зелентарке, штиглићи и тако. Пратимо сеобу малих птица певачица, бележимо шта се све затекне у прелету“, наводи Радослав Мирић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

У базу података уносе се карактеристике на основу којих се може утврдити одакле птице долазе. Сваки прстен има једниствени број, праву птичју личну карту.

„Бележимо број тог прстена, које врсте је, која је старост, да ли је млада или стара птица. Којег је пола. Бележимо њену кондицију, а то је проценат мишића, масти и да ли се митари или не, то јест да ли мења перје или не“, објашњава Дамир Трновац.

Истраживања популације птица већ годинама доносе нова сазнања. Захваљујући оваквим камповима и сталном обиласку терена, до сада је у Овчарско-кабларској клисури забележено присуство 186 врста птица. То, познаваоци кажу, указује на очувану животну средину и разноликост станишта.

„Овде смо крај реке, крај језера где имамо делове који су водена станишта, затим имамо старе воћњаке који су такође јако занимљиви за птице, ливаде, разнолике шуме и литице Каблара. То су врло разноврсна станишта и то резултује великим бројем птица“, наглашава Горан Николић из Туристичке организације Чачак.

Птице се после маркирања и бележења важних података враћају на слободу. У јесењем прстеновачком кампу орнитолози су срели и неке већ обележене станарице Овчарско-кабларске клисуре.