Хеликоптери, дронови, глисери, смеће и гужва – Како заштитити Увац

Меандри Увца и небески краљ део су сваке разгледнице српског туризма. Летос ни са земље, ни воде, ни неба за увачки живи свет нема мира, нарочито за супове, иако су својих 120 гнезда свили на литицама, далеко од људи.

Радозналост туриста који би да завире што ближе, хеликоптерима, дроновима, бучним теренцима, осим што је забрањена, ни најмање им не прија.

„Гужва свакако може да утиче на њих и ово јесте осетљив период када птићи покушавају да направе први лет и свакако су осетљиви и без додатних узнемиравања са стране проузрокованих људским фактором. Срећом за сада немамо ниједног настрадалог“, напомиње Миљка Дучић, директор Специјалног резервата природе „Увац“.

Три птића који су први излет ван гнезда завршила на земљи поново ће међу своје после боравка у волијери, када достигну оптималну тежину. Два су се већ вратила у гнезда.

Осим бриге о колонији супова за запослене у резервату који се простире на седам и по хиљада хектара, овог лета посла више него икад.

„Мало нас има чувара, свега нас десетакак. Треба ипак бити присутан на терену 24 часа да би се све то пратило. Народ као народ, хоће све и хоће одмах да види. Нама је наравно превасходна улога заштитара, а секундарна нам је улога туризма и то негде мора бити у оквиру норми које прописује Завод за заштиту природе Србије“, наглашава чувар Стево Радовановић.

Масовни туризам угрожава сва три језера. На Златарском дневно буде и по 2.000 туриста, међу њима и оних са пловилима много јачим од дозвољених 10 коњских снага.

„Велика посећеност доноси и неке проблеме, нарочито што се тиче вожње глисерима и скутерима што је забрањено. Неодговорни појединци доносе овде опасност, могу да повреде купаче“, напомиње чувар Недељко Шекуларац.

Гомиле смећа и канализација која се улива у језера су већ вишегодишњи проблем као и ниски прелети летелица, законски недозвољени, на које указују десетак година, али се уз сву буку у јавности и даље рекламирају.

Да Увац остане као са разгледнице, ипак ће требати више мере између људи и природе, при чему њени закони и стални станари имају предност.