Након паузе због коронавируса, Кина наставља обрачун с пластиком

Како је епидемија коронавируса закључала милионе Кинеза у куће, многи су замену за одлазак у продавницу или ресторан потражили у службама за брзу доставу. То је створило нове тоне отпада пластичне амбасаже, и то усред кинеске борбе са ђубретом, коју је накратко прекинула борба са коронавирусом.

Почетком године, Кина је представила план за сузбијање пластике. Прошле године покренула је акције сортирања отпада у великим градовима, а након што је епидемија вируса корона стављена под контролу, наставило се са еколошким задацима.

Никада нећу заборавити када сам се августа 2018. године преселио у Пекинг и купио хладни чај у „Мекдоналдсу“ који ми је послужен у пластичној чаши, са пластичним поклопцем и пластичном сламчицом у малој пластичној кеси, која заиста ничему не служи.

Прошле недеље сам у „Старбаксу“ купио кафу у картонској чаши са картонским поклопцем и картонском сламчицом.

Ово може да буде пример различите еколошке праске две америчке компаније у Кини, али може да буде и микро-пример унапређења политика и свести о штетности пластике.

Интернет куповина у Кини је достигла зенит; мала доставна возила јуре кинеским градовима превозећи до кућних прагова све што замислите – од хране из ресторана, воћа и поврћа са пијаца, до гардеробе и електронских уређаја. Све то је запаковано у по неколико кутија, облепљено пластичним тракама и увијено у разне стиропоре и пластичне фолије који
се не разграђују или не рециклирају.

Борба против „белог загађења“ 

Прошлог месеца кинеске власти почеле су да примењују план о забрани и смањењу коришћења појединих производа од неразградиве пластике, а већину тих производа управо користе поменуте индустрије – достава хране и куповина путем интернета.

Све то је део ширег плана да се обузда загађење пластиком до 2025. године. План је амбициозан, али треба имати у виду да је Кина тек 2008. први пут започела борбу против такозваног „белог загађења“, односно пластике. Годишњи раст пластичних кеса у Кини те године био је 20 одсто, а данас мање од три одсто.

Решење Кина тражи и у разградивој пластици, али и она има бројна ограничења. Пре свега, цена: такави материјали су три до пет пута скупљи од обичне пластике. Друго, у овој области је потребно још истраживања и развијања.

Биоразградива пластика какву данас познајемо разграђује се у посебним условима, а у природи јој је потребно и по неколико деценија.

Али према тврдњама овдашњих стручњака, Кина може да производи све врсте биоразградиве пластике и очекује се да се то све постепено уводи, те да до краја 2022. године буду потпуно забрањени производи за једнократну употребу широм земље. А то су управо пластичне чаше и
сламчице са почетка приче.

број коментара 0 Пошаљи коментар