Пластичне рукавице и маске штите људе од короне, али су претња за природу

На дну Средоземног мора, у близини италијанске обале, научници су идентификовали до сада највиши ниво микропластике, чак 1,9 милиона комада по квадратном метру. Од почетка пандемије коронавируса, нови извор загађења су и милијарде рукавица и заштитних маски, за које је сасвим извесно да ће на већем делу планете бити неопходне и наредних месеци.

Маске, рукавице и остала заштитна опрема у ковид болницама и амбулантама, повећале су количину медицинског отпада, а збрињавају се као и сав остали инфективни медицински отпад. 

„Врши се аутоклавирање тог отпада, то су посебни апарати у којима је температура преко 121 степен, одређени притисак и време, сувом стерилизацијом тај медицински отпад се стерилише и по изласку из апарата, он се меље и преводи у комунални отпад“, објашњава др Виолета Ракић, епидемиолог Института „Др Милан Јовановић Батут“.

Заштитне маске и рукавице користе готово сви, а многи баш и не брину где ће их бацити.

„Оно што је најважније, то је да смо тај отпад раздвојили, он није инфективан, већ се третира као комунални, онда кад га третирамо као комунални, лако је да с њим манипулишемо, али пре свега важно је да будемо одговорни, да га не бацимо у парку, природи“, каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Поред опушака, празних боца и кеса, одбачене гумене рукавице и хируршке маске све су чешћи призор на улицама, у парковима, на обалама река и мора. Пластика је доспела и у најчистија мора.

„Све животиње су угрожене, почевши од корњача које не виде разлику између медузе и рукавице и пластичне кесе. То се провлачи дуж ланца исхране, онда рибе једу те све мање и мање комадиће пластике, у њиховим шкргама и месу и цревима се налази та микропластика и онда су најугроженије грабљивице које се хране месом, тако да се та пластика провлачи кроз цео ланац исхране и чак на крају доспе и до нас“, испричала је др Јелена Андрејић, професор биологије Универзитета на Бахамским острвима.

Процењује се да и до 12 милиона тона пластичног отпада сваке године уђе у океане, углавном преко река. Оно ште се види је свега један одсто, остало завршава у морским дубинама и разграђује се и у морским организмима. Део пластике прогутају морске животиње мешајући их са правом храном, а процењује се да је угрожено најмање 600 врста дивљих животиња.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 08. мај 2020, 22:25) - Grkinja [нерегистровани]

Rukavice svih boja 2

Mislim jeste da se zarazi okean zbog tih materijala ali i mi smo u opasnosti da se zarazimo ako sve to opet dodirne nas

(петак, 08. мај 2020, 22:24) - Grkinja [нерегистровани]

Rukavice svih boja

Šetam (U Atini) i svuda ima rukavice , maramice i maske, bojim se da ako šetam na njima donesiti ću virus kući, šta ako kad duva vetar dolaze nam na lice :( ne znam da li su to ljudi bacili ili vetar uzeo iz kontejnera ulici. bar zraci sunca čisti ulicu.