Пластичне рукавице и маске штите људе од короне, али су претња за природу

Маске, рукавице и остала заштитна опрема у ковид болницама и амбулантама, повећале су количину медицинског отпада, а збрињавају се као и сав остали инфективни медицински отпад. 

„Врши се аутоклавирање тог отпада, то су посебни апарати у којима је температура преко 121 степен, одређени притисак и време, сувом стерилизацијом тај медицински отпад се стерилише и по изласку из апарата, он се меље и преводи у комунални отпад“, објашњава др Виолета Ракић, епидемиолог Института „Др Милан Јовановић Батут“.

Заштитне маске и рукавице користе готово сви, а многи баш и не брину где ће их бацити.

„Оно што је најважније, то је да смо тај отпад раздвојили, он није инфективан, већ се третира као комунални, онда кад га третирамо као комунални, лако је да с њим манипулишемо, али пре свега важно је да будемо одговорни, да га не бацимо у парку, природи“, каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Поред опушака, празних боца и кеса, одбачене гумене рукавице и хируршке маске све су чешћи призор на улицама, у парковима, на обалама река и мора. Пластика је доспела и у најчистија мора.

„Све животиње су угрожене, почевши од корњача које не виде разлику између медузе и рукавице и пластичне кесе. То се провлачи дуж ланца исхране, онда рибе једу те све мање и мање комадиће пластике, у њиховим шкргама и месу и цревима се налази та микропластика и онда су најугроженије грабљивице које се хране месом, тако да се та пластика провлачи кроз цео ланац исхране и чак на крају доспе и до нас“, испричала је др Јелена Андрејић, професор биологије Универзитета на Бахамским острвима.

Процењује се да и до 12 милиона тона пластичног отпада сваке године уђе у океане, углавном преко река. Оно ште се види је свега један одсто, остало завршава у морским дубинама и разграђује се и у морским организмима. Део пластике прогутају морске животиње мешајући их са правом храном, а процењује се да је угрожено најмање 600 врста дивљих животиња.