Евиденција звери уз помоћ технологије: стижу бебе шакали

Изгледа да је требало да људи уђу у своје куће да би се животиње вратиле у природу. Фазани на новобеоградским булеварима, лабудови на Сави и Дунаву, у Београду су се појавили и рисови. Баш ово време је прилика за професоре и студенте Биолошког факултета да дођу до важних научних сазнања.

Да ли сте знали да на територији Београда има више од 60 врста сисара, а да небо над главним градом прелеће више од 200 врста птица. Због велике људске активности и углавном ноћног кретања  животиња, у главном граду их је до сада било тешко видети. Последњих месеци, због мањег броја људи на улицама, њихово присуство је приметније.

„Ново је само што су они сада, због смањења људских активности, више дневно активни. Већ три године ми маркирамо у околини Београда шакале. Први пар смо маркирали 2017. године и у последњих годину дана је на подручју Општине Сурчин маркирано шест јединки. На самом почетку ванредног стања маркирали смо последњег шакала и то је била последња огрлица коју смо имали“, наводи Душко Ћировић, професор Биолошког факултета у Београду, и истиче да се пет јединки прати на подручју Јакова, Бољевца и Сурчина. 

На мапи коју прате стручњаци јасно се виде тачне позиције маркираних животиња, као и стално кретање на одређеном простору. Данас се два шакала налазе на подручју Јакова, а три у близини Бољевца и Сурчина.

„Можемо да видимо да углавном користе за кретање канале да би избегли да их виде људи, мада се у последње време, откако је уведено ванредно стање, слободније крећу и преко отворених површина да би дошли до извора хране. Репродуктивни период је недавно завршен и очекујемо коћење и да ћемо убрзо имати младе шакале у природи“, објаснио је професор Ћировић. 

Евиденција звери уз помоћ нових технологија 

Савремена технологија истраживања омогућава добру евиденцију о томе где и којих звери највише има. Највећи проблем приликом бројања дивљих животиња је то што се неке крећу на великим површинама, често прелазе границе околних земаља, али се и враћају, због чега је тешко проценити колико их се у датом моменту налази баш на нашој територији.

„Увек је најкомпликованије ухватити животињу, живу животињу, обележити је. Кад се обележи сателитском огрлицом онда је врло једноставно, готово да у реалном времену можете да пратите кретање. То наравно зависи од распореда, односно фиксација, то јест када ће GPS уређај да се укључи, да лоцира позицију животиње, што највише зависи од величине животиње. Рецимо, медведе готово у реалном времену пратимо“, наводи професор Ћировић.

Помоћу огрлица и СМС-ова који стижу од свих оних који прате звери, за годину дана можемо очекивати око 2.500 података на којим територијама се крећу и колико су близу неког насеља. Коришћење фото-замки, направиће фотографије на основу којих ћемо знати да ли се животиње крећу у групама и колико их има.

Код нас живи око 900 јединки вукова и то једна једина врста – сиви вук или канис лупус. Они се негде лове, рецимо у Јужној Србији, док су у Војводини заштићена врста. На нашим просторима највише је шакала, лисица, куна бјелица, медведа, вукова, рисова и ретких птица.

Предатори привлаче велику пажњу људи, донедавно се о њима није много знало, али интересовање је све веће. У праћењу и евидентирању маркирањем учествују професионални биолози, али све чешће и аматери и љубитељи природе.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(петак, 24. апр 2020, 19:51) - Milisav [нерегистровани]

Opet

Ko jos prati šakala kad je on najveca štetočina loja moze da postoji i koja nema prirodnog neprijatelja sem vuka.Šakal je postao imun na vecinu bolesti koje su ga držale da kažem u optimalnom broju.Besnilo,štenecak i razne smrtonosne bolesti je čovek istrebio bacanjem vakcina.Vukova u Srbiji ima oko 400-500 max.i to vecina jugozapadnim i jugoistocnim delovima.

(среда, 22. апр 2020, 22:19) - anonymous [нерегистровани]

Sakali

Draga Natalija, imate pogresnu informaciju o sakalima. Ima ih i vise nego sto treba. Kod mene u selu, nocu je kao u horor filmu.

(среда, 22. апр 2020, 20:33) - Mima [нерегистровани]

Hihihi

Najbolje je po vama dragi citaoci da se covek ne razmnozava da srusimo gradove kako bi zivotinje nastavile zivot na svojoj teritoriji

(среда, 22. апр 2020, 17:01) - Biolog Natalija [нерегистровани]

Lepota prirode

Niste u pravu. Pročitajte malo više o staništu šakala, kao i tome koliko ih je zapravo malo, a sve zbog čoveka. Seljaci imaju torove i mogu da zaštite životinje ako ih pravilno drže, a ako ne onda je to njihova krivica kada dođe neka gladna životinja koja bi samo da poeživi i pojede neku ovcu npr. Lako je svoju neodgovornost preneti na drugoga. Sve u svemu, pročitajte malo više o prirodi i ovim divnim stvorenjima. Mi smo njima uzeli zemlju, ne oni nama. :)

(среда, 22. апр 2020, 10:14) - anonymous [нерегистровани]

Jedina zver

je covek. Ova bica su tamo gde im i jeste mesto. Mi smo oteli njihova stanista. I zalosno je sto cemo cim ova pandemija prodje nastaviti da ih unistavamo jos nemilosrdnije nego pre.

(среда, 22. апр 2020, 08:04) - Драагооољуб [нерегистровани]

Шакали

Ова пашчад се у последњих 4 - 5 година накотила и тамо где их никада није било. Не само на подручју Војводине, где су дошли из суседних земаља! Има их и на подручју Дивчибара и Косјерића где умеју и да праве штету домаћинима, јер се брзо и неконтролисано размножавају. Маркирањем одраслих јединки се не може пратити нарастање њихове популације. И одакле их толико у западној Србији?