Видре - прождрљивице које се лицкају по цео дан

Постоји 13 различитих врста видри широм света, од ситне азијске видре са малим канџама, дужине око 70 центиметара, до џиновске видре која може достићи дужину до непуна два метра. Чак 12 врста видри, воде се као угрожене или бележе брзи пад популације. 

Северноамеричка речна видра је једина врста која није угрожена захваљујући великим напорима за њихову заштиту.

Међутим, раст популације бележи и калифорнијска морска видра. Извештај из 2016. године наводи да популација морске видре у Калифорнији достиже 3.272 видре, што је раст од 11 одсто од 2013. године. Струњаци овај раст приписују мерама заштите видри али и станишта, и упозоравају да је остало много да се уради како би се ова врста скинула са листе угрожених.

Најугроженија од свих је видра „длакавог носа", која живи у Азији и толико је ретка да се заиста мислило да ће изумрети до 1998. године. Међутим, тада су откривене неке мање популације, а потом још једна 2010. године у Малезији. Дакле, ова врста још увек постоји, али „једва" јер су процене да у југоисточној Азији данас живи свега 86 ових видри.

Морске видре имају најгушће крзно на свету

Морске видре немају само најгушће крзно од свих видри - већ имају најгушће крзно од свих животиња! На деловима тела са најгушћим крзном, имају чак милион длака по квадратном инчу. Потребна им је свака длака, јер их крзно штити од хладноће и омогућава им да буду водоотпорне. 

Угрожена је и џиновска видра која живи у Јужној Америци, уз реку Амазон и Пантанал. Ова врста је најдужа од свих видри, може достићи око два метра дужине и 100 килограма. Једу између шест и девет килограма хране сваки дан!

Претње џиновским видрама укључују и деградацију станишта, пестициде, загађење од рударства. Стручњаци процењују да постоји између 1.000 и 5.000 џиновских видри, мада је тешко утврдити тачан број.

Видре једу много више него што сте мислили

Видре имају огроман апетит и једу доста да би се задовољили брзи метаболизам. Свакодневно једу храну тешку између 15 и 25 одсто своје телесне тежине. Да би задовољиле апетит, видре могу провести чак пет сати дневно једући. 

Шта је на менију? Речне видре првенствено једу рибу, а онда ракове, мекушце, инсекате, птице, остриге, шкољке, па и глодаре и корњаче. Морске видре једу разнолику рибу и ракове.

Мајчинска љубав (учење и нега)

Морске видре проводе доста времена негујући своје крзно, али и крзно својих младунаца.

Младунче видре се не може само неговати и ако се крзно упрља уљима или другим загађивачима из воде, исход може бити смртоносан. Зато женка морске видре проводи и по неколико сати дневно у неговању потомства. 

Видре имају снажан, помало спљоштен реп савршен за кретање кроз воду. Имају и кожицу између ножних прстију. Могу задржати дах три до четири минута док роне и пливају брзином и до 11 км на сат.

Младунче видре по рођењу не зна да плива иако се рађа у води. И ту је кључна улога мајке, која мора наћи времена и за подучавање пливању.