Енергија и ђубриво уместо бацања хране и спаљивања

У Србији се само један проценат биолошког отпада сакупља и прерађује. Програм Уједињених нација и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске, упутили су јавни позив за суфинансирање иновативних решења за управљање биоразградивим отпадом.

Од остатака из прехрамбене индустрије, ресторана, самопослуга и домаћинстава, уз зелени отпад из башта и паркова, годишње се у Србији сакупи око 900.000 тона биоразградивог отпада.

Око 70 одсто тог отпада заврши на депонијама и од њега се ствара метан који узрокује пожаре и загађење ваздуха. Жетвени остаци на њивама који би могли да се искористе, спаљују се. Годишње се баци 250.000 тона хране.

„Постоје три начина да се користи отпад од хране. Један је компостирање, производимо ђубриво које може да унапреди квалитет земљишта, друго је за производњу чисте обновљиве енергије. Трећи начин јесте да се храна из супермаркета и са пијаце која је и даље исправна за употребу, дистрибуира народним кухињама“, каже Франсин Пикап, стална представница УНДП у Србији.

Шведска улаже пола милиона евра да помогне у збрињавању биолошког отпада.

„Шта се дешава са отпадом пијаце из других извора биолошког отпада и како се може чак и зарадити на коришћењу тог отпада? Можда као гориво, можда као нешто друго од значаја за привреду и за радна места. Ово ће отворити једно ново поглавље у српској привреди и даће нова радна места“, рекао је Јан Лундин, амбасадор Шведске у Србији.

Због неискоришћености биоотпада, Србија губи 50 милиона евра годишње. До краја године очекује се Стратегија управљања отпадом до 2025. године.

„Србија тежи да у наредним годинама достигне те циљеве Европске уније када је у питању рециклажа отпада. Тај неки средњорочни циљ је да се до 2035. године постигне 65 посто рециклаже отпада и такође да се до 2035. мање од десет посто отпада одлаже на депоније“, изјавила је Биљана Филиповић Ђушић, помоћница министра заштите животне средине за међународну сарадњу и европске интеграције.

Да би органски отпад постао ресурс неопходно је уредити систем одвојеног сакупљања, као што се то на пример ради у скандинавским земљама.

Осло има 650 хиљада становника и највећи број њих рециклира. Остаци хране из целог града доспевају у овај погон за прераду хране у биогас, а биогас као погон за возила користи и градска управа.

број коментара 0 Пошаљи коментар