Сечемо дрвеће немилице, а требало би да га садимо

У Београду, посебно у централним градским општинама које су најугроженије загађењем ваздуха, имамо невероватно мало зеленила по глави становника, наводи декан Шумарског факултета Ратко Ристић, додајући да би требало забранити сечу у градском језгру.

„Врачар је 1990. године имао 2,4 квадратна метра зеленила по становнику, а данас има свега 1,5. Европски стандарди су од 20 до 30 метара квадратних зеленила по становнику“, објашњава Ристић.

Упркос томе што, како каже, зеленило није једино решење за проблем загађења, оно значајно ублажава ефекте. Са друге стране, „урбанистичка експлозија“ у Београду у протекле две деценије довела је до тога да у најужем градском језгру имамо још један нови град.

„Срушено је на хиљаде малих зградица и 'страћара' и на њиховом месту направљено неколико хиљада великих зграда у којима живи од неколико десетина до неколико стотина становника. Сви ти људи имају своје потребе, возе кола, морају да се греју и све то доводи великог оптерећења тог урбаног начина живота и значајно погоршало квалитет ваздуха“, истакао је декан Шумарског факултета.

Ипак, Ристић напомиње да су енергетика и рударство највећи загађивачи ваздуха у Србији. То су не само показале домаће студије, већ су то званични подаци европских и светских агенција.

Тек после енергетике може се причати о другим узроцима загађења – саобраћају и индивидуалним ложиштима. Оно што је посебан проблем јесте и веома ниска енергетска ефикасност, јер се троши невероватно велика количина енергије на грејање.

Нестају зелене оазе у центру града

Што се зеленила тиче, Ристић објашњава да је огроман недостатак зелених површина.

„Ми смо изгубили огроман проценат зелених површина под притиском нових инвестиција и градње. Светски трендови нам показују да се по сваку цену ради на повећању зелених површина у тим 'хиперурбаним' срединама, пре свега прављењем једноредних или вишередних појасева дрвећа или жбунасте вегетације“, наводи Ристић.

Низ иницијатива широм света показује да у свету постоји тренд пошумљавања, а то је на глобалном нивоу означено као једна од најефикаснијих мера за ублажавање глобалном загревања.

„Какво год да је оправдање или разлог за сечење дрвећа у Србији, нико нас не спречава да донесемо законе којима се промовишу 'компензационе' мере. Примера ради, посечете 100 стабала у Кошутњаку, али имате обавезу да посадите 500 стабала и то не младих садница од годину или две, већ десетак година старих и које врло брзо могу да произведу позитивне ефекте“, каже декан Шумарског факултета.

Према његовим речима, „компензационе“ мере нису довољно решење. Није исто посећи стабла у центру града и посадити их на неком другом месту.

„Потребно је забранити сечу дрвећа и уклањање зелених површина у ужем градском језгру и треба пронаћи начин да се те зелене оазе прошире. Није довољна компензација да посадите стабло на ободу, а исечете једно у центру града. Сви знамо колико Београд пати током лета када се упече асфалт и ту је једина помоћ зеленило“, истиче Ристић.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(уторак, 28. јан 2020, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

Seca stabala u Beogradu je nemilosrdna i cesto pod sumnjivim okolnostima!

Svake godine, a narocito u poslednje vreme, u nasem naselju, koje ima puno zelenih povrsina i prelepog drveca vrsi se cudna seca stabala i ukrasnog siblja. Vec je napravljena velika steta, a da pri tom niko nije zasadio umesto posecenih stabala nove mlade sadnice. Pre dve godine su posekli potpuno zdrava prelepa stabla u nasem malom parku, a pored njih je ostalo tuzno da, prosto receno strce, potpuno sasusena i crna od trulezi stabla, koje nisu ni takli. Na pitanje zasto to rade, vrlo neljubazno, cak namrgodjenih lica, i sturo su rekli da rade po nalogu nadleznih sluzbi. Bila je to zatim moja mala i neuspesna borba da nesto vise saznam, ali uzalud.! Medjutim, primetih kasnije da su i panjeve (potpuno zdrave, zlatnozute boje, bez i jednog znaka truljenja) izvadili, tako da nije ostao ni trag od lepih i zdravih stabala koja su nas tu godinama stitili od sunca, i svakakvog zagadjenja. Deca vise nisu imala leti gde da se sklone od zege i da uzivaju u hladovini raskosnih krosnji. I da, svake godine nakupi se tu odlicna drvena gradja. I da, da dodam, nase naselje se nalazi pored auto-puta, tako da trpimo veliko zagadjenje i buku, a oni su ipak i tu znacajno proredili i stabla i siblje koje je stitilo obliznje zgrade od velikog zagadjenja i buke. Osim toga, nazalost, tu pored auto-puta, niko godinama nije nista zasadio, samo su sekli!!! Zelim da verujem da ce se sada pokretanjem ove inicijative o sadnji drveca, ali i ukrasnog zelenila, tj. siblja, i dr. uciniti neki pomak u sprecavanju kampanjske i cesto nepotrebne sece drveca i drugog zelenila.Nasa deca i svi mi kojo zivimo u Beogradu moramo ozbiljno i sistematski da resavamo problem veoma stetnog unistavanja i nepotrebne sece naseg drveca i drugog zelenila!

(уторак, 28. јан 2020, 10:25) - anonymous [нерегистровани]

lako predvideti

ako se nastavi sa forsiranjem Beograda, u svakom smislu, a pogotovo gradjevinskom, a na stetu ostatka Srbije, onda ce , ubrzano, i Beograd, propasti!
Suvise ljudi, suvise vozila, suvise otpada, suvise svega......
Imamo mnogo lokacija oko beograda, na 40-50 km gde se mogu podici naselja sa svim sadrzajima pa ko voli u BG neka izvoli. Ali...kako onda prodati m2 za 2000E?

(понедељак, 27. јан 2020, 21:39) - anonymous [нерегистровани]

Vrli

Uvek ima pametnjakovica koji teraju po svome.

(понедељак, 27. јан 2020, 21:16) - Marko [нерегистровани]

U novom sadu

Kod nas u NS-u se sprema betoniranje parka u centru grada. Park pored Muzeja

(понедељак, 27. јан 2020, 20:05) - anonymous [нерегистровани]

Да ли претерана сеча стабала (нарочито у последње време) има везе са увођењем 5G мреже?

Цео свет/интернет о томе јавља, било би добро да се мало истражи та прича...